Како се Америка у Србији бори против кинеског и руског „малигног утицаја“

Getty © rob dobi

Србију од лажи из иностранства чува Америка. Испод кодног имена ФИМИ, открива сајт амбасаде САД, одвија се операција „сузбијања дезинформација и страног утицаја“. За борбу са ино-лажима у 2024. издвојили су 200.000 евра. Толико је, оценили су, довољно да „српским потрошачима вести и информација обезбеде објективно, на чињеницама засновано извештавање“.

За ову борбу могле су до 18. августа 2024. да се пријаве медијске и продукцијске куће, професионална удружења новинара, невладине организације, као и катедре новинарства на државним универзитетима у Србији. Онима које одаберу дипломатски скаути гарантован је грант од 20.000 до 75.000 долара.

Од њих се очекује да обезбеде, како наводе Американци, објективно, искључиво на чињеницама потковано извештавање о темама које се овде најчешће боје лажима. Такав пре свега третман има однос САД и Србије, али, наглашавају, не треба се ограничити само на српско-америчку ствар. Са дужном новинарском пажњом одабрани ће се позабавити и односом наше земље са Европском унијом и, посебно болном темом – НАТО, укључујући још болније питање – потенцијално чланство у Алијанси. Ту су и економска интеграција Србије са земљама Западног Балкана и Бриселским царством…

Неки од оних који су добили грант добили су и задатак да грађанима Србије, посебно онима од 18 до 30 година, обезбеде објективно и истраживачко извештавање о „импликацијама кинеско-српских односа, сузбијајући растући утицај дезинформација и страних информативних кампања“. У борби са ино-лажима нису превидели ни руски утицај. Тако је неким грантовцима у опису посла да пруже подршку „серији предавања америчких говорника о сузбијању руских дезинформација“. Догађај ће, како је описано, укључивати медијска појављивања, дискусије са представницима студентским и академских заједница, новинарима и представницима сектора цивилног друштва.

Амбасада САД је прописала и да се грант може утрошити за производњу медијских садржаја, развој апликација и веб сајтова, на курсеве, семинаре, серије говора, радионице и друге облике обука за новинаре, аналитичаре и медијске коментаторе. За шта год да су конкурисали то мора бити урађено на српском језику, повезано са српским медијским простором и усмерено на српску публику.

Право да конкуришу имале су организације са седиштем у Србији, регистроване у Агенцији за привредне регистре или релевантном суду. Појединци нису могли да учествују.

Резултате конкурса нису објавили. Платформа GovTribe, која иначе пружа информације о уговорима и грантовима владиних агенција у САД, открива једног од срећних добитника – Институт за јавну дипломатију. Подаци са тог сајта показују да је ово мало удружење, основано пре три године у Крагујевцу, добило 60.000 долара да до 20. децембра 2025. подучи 20 људи како да у ТВ дебатама бране прозападну политику.

Агенција за привредне регистре открива да је ово удружење посвећено „области атлантских интеграција, јачању демократских капацитета и међународне сарадње“, а да је његов заступник јавности непознат Милан Срејовић. Међутим, као заштитно лице овог удружења на телевизијама се појављује Иван Милетић. Овај политички аналитичар, који се на друштвеним мрежама представља као „јавна личност и консултант за питања из области економије, међународних односа и војних технологија“, радо је виђен гост и на оним телевизијама чија је уређивачка политика ближа власти, чак и оним које прозападни сектор оптужује за наклоњеност Русији, али и на оним опозиционо оријентисаним. Пред малим екранима оставља утисак одмереног коментатора чије је срце ипак на Западу и пристојног говорника који слушаоце оставља у интелектуалној магли.

Ко је добио преосталих 140.000 долара и ко ће се још у Србији са Америком борити против страних дезинформација за сада није познато. Занимљивије од тога је да рат фејк њузу проглашавају и финансирају исти они који су дискредитовали истину када им она није била по вољи, попут компромитујућих информација из лаптопа Хантера Бајдена у време када се његов отац борио да дође на чело САД. Исти они који су лажи представљали као чињенице када им је то било потребно, попут порекла корона вируса или руског утицаја на победу Доналда Трампа 2016. Они који су тв прилог или текст проглашавали за лажан чим није био на пожељној политичкој страни, па цензуру прогласили за борбу против лажних вести. А када је победио онај коме се нису надали, одлучили да се одрекну фект чекера у које су се клели.