ЈУРИЈ РУБЦОВ: Зашто Руси славе Дан побједе, а Запад – Дан Европе, уз „флертовање“ са неонацизмом

„Да ли је ико на западу подигао глас против марша ветерана и присталица „Вафен-СС“ у Риги и Талину. Зар је икоме на Западу стало до тога што је Украјина, којој су пуна уста европских вриједности, дан оснивања злочиначке УПА (забрањена у Русији), одговорне за убиства десетина хиљада мирних Украјинаца, Бјелоруса, Руса, Пољака и Јевреја – прогласила за државни празник. Да ли је макар једна западна амбасада осудила недавни марш присталица злочиначке СС дивизије „Галичина“?“

Пише: Јуриј Рубцов/ФОНДСК

Тврдњу да су Совјетски савез (историјска Русија) са једне, и земље Запада (које су припадале антихитлеровској коалицији) са друге стране – ратовали против истог непријатеља, неспорна је. А, чин се да су ипак, на неки начин, учествовали у различитим ратовима.

Погледајмо однос ккопнених сила на централним ратним поприштима током Другог свјетског рата. На Совјетско-Њемачком фронту Црвена армија, љета 1941. године, борила се против 190 њемачких дивизија и њихових савезника (95,5% копнених снага Њемачке), у новембру 1942. – са 266 дивизија (95,5%), у јануару 1944. – са 245 дивизија (92,1 %). Чак и након отварања другог фронта у Европи, против Црвене армије константно се борило од 195 до 240 дивизија, док су на западном фронту против англоамеричких савезника дејствовале највише 75 дивизија Вермахта.

Совјетске оружане силе извршиле су 37 стратешких операција против њемачких хорди зла, док су њихови савезници на западном фронту имали свега 6 – по 3 стратешке операције на италијанском и сјеверноафричком тлу.

Којом цијеном је плаћена побједа? Погинуло је скоро 11,3 милиона људи из састава совјетске војске, док су Британија и САД изгубиле 2,3 милиона војника и официра!

Откуд таква несразмјера у губицима? Фалсификатори историје услужно ће оцијенити да разлог лежи у лошем командовању.

Али, ко би могао да помисли да би савезници имали мање жртава у случају да су баш они уништили 607 непријатељских дивизија. Чињенице говоре да су они сви заједно у западној Европи, Италији и сјеверној Африци уништили 3 пута мање – 175 дивизија. Луфтвафе је током борби изгубила је 100 хиљада авиона, а од тога преко 77000 у борби против Совјета. Црвена армија је, такође, уништила или заплијенила ¾ њемачког војног арсенала.

Наравно нико не жели да каже да је за наше савезнике рат био „лагана шетња“, али бројке говоре саме за себе. Посебно ваља апострофирати чињеницу да су они други фрон отворили тек у јуну 1944. године, када је кичма нацистичке аждаје већ била сломљена, и то нису урадили они него Црвена армија. Дакле, како год они на то гледали ипак смо били дио различитих ратова.

Ове разлике одразиле су се и у датуму празника. Они побједу славе 8-ог а ми 9-ог. Није разлог двочасовна разлика између московског и средњеевропског времена, али то је дужа прича…

На крају крајева нека свак слави онда кад хоће, али боли чињеница да је дан побједе над нацизмом у бројним земљама запада – догађај другог реда. Чак покушавају и нама да одузму право да 9. мај помињемо као кључни догађај 20. вијека. Нарочито су агресивни „младонатовци“ – Пољска, Руминија, Бугарска, Чешка и земље Балтика. Талас скрнављења споменика Црвеној армији обично прате оптужбама да она није ослободилачка, већ окупаторска војска.

Покушавају да у исту раван, цинично и непоштено поставе нацистичку окупацију која је однијела милионе живота, злочине колаборациониста и ослободилачку мисију Црвене армије.

Зашто САД, Велика Британија и Француска, као дио антихитлеровске коалиције, равнодушно посматрају такве поступке? На крају крајева, на овај начин вријеђају и успомену на њихове претке, борце са нацизмом, који су са запада кренули у сусрет Црвеној армији.

Одговор је прост – САД, НАТО и ЕУ спремне су да опросте својим новим партнерима идеализацију нацизма зарад подгријавања русофобне идеологије и антируског курса у цјелини.

Да ли је ико на западу подигао глас против марша ветерана и присталица „Вафен-СС“ у Риги и Талину. Зар је икоме на Западу стало до тога што је Украјина, којој су пуна уста европских вриједности, дан оснивања злочиначке УПА (забрањена у Русији), одговорне за убиства десетина хиљада мирних Украјинаца, Бјелоруса, Руса, Пољака и Јевреја – прогласила за државни празник. Да ли је макар једна западна амбасада осудила недавни марш присталица злочиначке СС дивизије „Галичина“?

Све објашњава једна парола неонациста – „Ми смо снага која ће ратовати у Москви“!