Јован Палалић: Канонизација Степинца би закомпликовала односе католичке и православне цркве

Фото: Спутник/Јавно власништво

Председник посланичке групе пријатељства Србија-Италија и Свете столице у Скупштини Србије Јован Палалић рекао је данас да изјаву апостолског нунција у Хрватској Ђорђа Лингве о канонизацији кардинала Алојзија Степинца треба схватити на најдубљи хришћански начин, а то је да треба прихватити истину и да не треба бежати од ње јер једино истина може да донесе коначан суд о канонизацији Степинца и да ли је он имао такву улогу да може да буде светитељ, и поручио да би ова тема могла да закомпликује односе са српском и руском православном црквом која је крајњи циљ дипломатије Ватикана.

Палалић је за К1 рекао, коментаришући то што је на крају свог мандата у Хрватској, апостолски нунциј у тој земљи, Ђорђо Лингва, изјавио је да од канонизације кардинала Алојзија Степинца за сада нема ништа уз поруку „најпре се помирите са браћом, ово није Лига шампиона“, да ову изјаву треба тумачити у светлу понтификата Папе Фрање, током чијег времена је та изјава дата и током чијег времена је питање канонизације Степинца покренуто на начин да се формира мешовита комисија православно-католичка која је требало да изнесе и утврди одређене чињенице о улози Степинца током Другог светског рата, преноси Танјуг.

Поручио је да једино истина може да буде та на којој је могуће темељити канонизацију, без обзира на све интерне процедуре које су завршене унутар католичке цркве у вези канонизације Степинца.

На питање шта показује то што је ову изјаву Ђорђа Лингве пренео само један медиј у Хрватској, Палалић је рекао да то говори да је католичка црква у Хрватској и хрватска јавност очекивала да Степинац буде проглашен за светитеља, и да су разочарани што до тога није дошло.

Како је навео, за њих је био шок што је уопште Папа Фрања формирао комисију која је требала да утврди чињенице о улози Степинца током Другог светског рата, јер сматрају да Српска православна црква нема шта да се пита о овоме.

„То што је ово само један медиј објавио говори о одређеном бесу који постоји у хрватској јавности и католичкој цркви у хрватској због чињенице да Степинац, без обзира на интерну процедуру, доказана два чуда и све друго што подразумева процес канонизације, неће имати свој коначан исход у канонизацији њиховог најважнијег надбискупа који би повећао значај хрватског народа и католичке цркве у Хрватској у читавом свету, то им је циљ“, оценио је он.

Палалић је истакао да се Хрватска не задовољава са чином беатификације Степинца јер је то нешто што се мање више тиче само католичке цркве и верника у Хрватској, и додао да би канонизација Степинца подигла католичку цркву у Хрватској на највиши ранг у свету.

Према његовим речима, канонизација Степинца нема само верски значај за хрватски народ, већ и дубоко политички.

На питање да ли је изјава Линге 2021. године да ће хрватски народ доживети радост Степинчеве канонизације, био званичан став Ватикана или оптимизам једног дела црквених кругова, Палалић је истакао да је то речено у време Папе Фрање који је имао врло посебсн однос према српском народу и потреби да се направи дијалог између католичке и православне цркве.

„Папа Фрања више није жив, дошао је други папа, долазе друге папе и ми не знамо који ће римски папа одлучити по том питању. Важно је знати да је рад комисије окончан и све је сада у рукама католичке цркве, они могу сутра да одлуче да га прогласе за светитеља или не. Пошто су све процедуре завршене мислим да они у овом тренутку највише размишљају о томе какве би то имало последице на односе са СПЦ“, објаснио је он.

Како је навео, због значаја који Српска православна црква има унутар читаве православне цркве, канонизација би могла да погорша односе у времену које је врло компликовано и у ком католичка црква тражи начине да успостави јединство хришћанског света.

Палалић је напоменуо да се доласком Папе Лава XIV на чело католичке цркве, отворио простор за утицај католичке цркве у Хрватској унутар читаве католичке цркве, у односу на период током Папе Фрања.

„Међу првим сарадницима Папе Лава је био Дражен Кутлеша, садашњи надбискуп у Загребу, и много хрватских бискупа је добило простор да може да промовише ову тему унутар католичке цркве у односу на период када је био Папа Фрања који је поставио зид према католичкој цркви х Хрватској. Направио је велике промене тамо, никада није желео да је посети а сада видимо неке друге кораке. Пленковић је два пута био у посети Папи Лаву, Милановић исто и велики дочек хрватских католичкух верника на Тргу Светог Петра“, изјавио је он.

Додао је да то показује да постоје неки тиху сигнали које ми морамо да пратимо како би на адекватан начин могли да реагујемо у скучају да се поново отвори тема канонизације Степинца у наредном периоду.

Палалић је рекао да у случају да се ова тема поново отвори, СПЦ треба да реагује разговором и постави ствари тако да то не би било у интересу католичке цркве јер би питање канонизације Степинца могло да закомпликује односе са СПЦ и руском православном црквом која је крајњи циљ дипломатије Ватикана.

Говорећи о лику и делу Алојзија Степинца, Палалић је рекао да је Степинац био викар хрватске војске за време НДХ која је чинила све злочине, и додао да је дао духовно легитимацију тој држави која је била под протекторатом фашистичке Италије и нацистичке Немачке.

Истакао је да је Степинац, поред тога што је дао духовну легитимацију НДХ, писао писма западним савезницима да не дозволе стварање Југославије како би се Хрватска колико толико сачувала.

„Он је био врло активан политичар, одани свештеник римске цркве и потпуно предан одлукама Папе Пија. Папа Пије XII је ћутао као што је и Степинац ћутао на злочине који су се дешавали широм Европе, и он му је сугерисао дс уђе у ту врсту мучеништва јер му је требала глобална слика отпора комунистичком систему у Европи. Поред пораза фашистичких снага на крају Другог светског рата, пронађен је нови непријатељ а то је комунизам. Један од мученика католичке цркве у борби против комунизма је био Степинац“, објаснио је он.

Палалић је рекао да је у Ватикану велика подршка за проглашње Степинца свецем јер је годинама стваран исти наратив да је Степинац мученик за време диктаторског система, док се истовремено прећуткује о његовом животу пре 1945. године.

Према његовој оцени, Хрвати неће одустати од канонизације Степинца јер полазе од тога да је време Папе Фрања “архивирано” и да долази ново доба након његове смрти у којем они виде простор за ову активност јер имају подршку доброг дела кардинала и бискупа унутар католичке цркве.