Јевдокија Шереметјева: ИНДИЈАНЦИ НИСУ ВИДЕЛИ БРОДОВЕ
Године 2004. кратко сам живела у Енглеској. Тамо сам похађала курсеве енглеског језика. У мојој групи су били Португалци, Финци, Шпанци – уопште, разнолика група људи. Једног дана наставник је замолио свакога да припреми извештај-презентацију о свом завичају.
На заказани дан, с поносом сам почела да говорим о највећој земљи на свету. И на самом почетку монолога, буквално удишући, пре него што сам стигла до балета и Гагарина, приметила сам збуњеност у очима слушалаца. Мислила сам да сви око мене знају шта је Русија и колико је велика.
Поновила сам, већ издишући: „Највећа земља на свету“.
Ма хајде?! – стигао је одговор.
Срећом, у сали је на зиду висила политичка мапа света. Просто сам пришла до ње, показала прстом, оцртавајући велики круг око наше територије. У том тренутку сви су били истински запањени, као да су то први пут видели: „Истина је!“
Тада сам помислила да су само слабо образовани. Како је могуће да то не знају? То се може видети чак и овлашним погледом на глобус.
Постоји још једна прича. Мало о нечем другом, али и о истој ствари.
Имам бицикл у купатилу. Тако је испало – није било простора. И он не виси негде испод плафона, него је окачен уз зид – одозго до дна. Отвориш врата купатила и један од точкова ти је пред очима. Просто налетиш на њега – немогуће га је не видети. Наш тоалет је мали, тако да се може рећи да седиш на „трону“ директно испод бицикла. Али знате ли у чему је парадокс? НИКО га не види.
И ако им не скренем пажњу на ту чињеницу, они то не примећују. Чак сам спровела и експеримент: нисам упозорила новог госта и одмах након посете тоалету питала сам: „Јесте ли видели бицикл?“ – „Какав бицикл?!“ – стандардна реакција.
Изненађена, одлучила сам да питам своје старе пријатеље и познанике, који су нас много пута посетили, да ли знају да одавно имамо бицикл у тоалету. „Ма хајде?!“. И сви трче да провере и чуде се, како то да раније нису приметили слона.
Овде се одмах сећамо феномена који је у психологији описан као феномен „Индијанци нису видели бродове“. Верује се да кад су први бродови Европљана допловили до обала Америке, домороци их уопште нису приметили. Гледали су у море и нису их видели. Ми, наравно, не знамо како је тамо заиста било, али та чињеница је забележена.
Оно што су видели није одговарало представама и логици размишљања Индијанаца. Мозак није могао да препозна слику брода: те слике нема у главама Индијанаца, што значи да брода нема.“ Отприлике тако пишу у уџбеницима психологије.
Наша психа је тако структурисана. Ако наиђе на нешто ново, до сада невиђено, не обраћа пажњу н
то. Очигледно, бицикл и брод су унеколико различите ствари. Бицикл добро познајемо. Међутим, сви школарци гледају и у карту света. Ту су укључени различити механизми перцепције. Али ипак, општа појава је да се нешто велико не види из близине.
Наш мозак је стално заузет сложеним процесима и често, ако не обратимо пажњу на промену, он је не бележи, осим ако човеку посебно не скренемо пажњу.
Па не каче бицикле у тоалете. И не иду тамо да проучавају зидове и намештај – уђу и изађу. Свест то не очекује, па и не региструје.
У случају с мапом света, просто им нико о томе не говори. Не наглашава, не изоштрава. Па и не знају. Гледају и не виде. Тако нас и третирају – не желе да знају ко смо и шта можемо да урадимо. Толико су фокусирани на себе да не виде ништа около. Не примећују чак ни очигледну чињеницу да смо чисто физички највећи на свету.
Понекад се чини да наше дипломате и политичари не разумеју у потпуности овај механизам њихове перцепције и односа према нама. Све нам се чини да је то очигледно: то је јасно, како да не видите клавир у жбуњу? Па ето, тако.
Рекло би се да је то ситница – да ли човек зна где се на мапи налази највећа држава? Али како се величина проблема мења кад тај исти човек схвати да је немогуће изаћи на крај са Русијом. Кад схвати да су сви ови покушаји Макрона и друге политичке ситнежи да ратују са Русијом опасни, пре свега, за наше непријатеље.
Због тога је важно и неопходно буквално им гурнути нос у мапу.
За њихово добро.
Взгляд; превео Ж. Никчевић)
