Јелица Ћирика: Талибани последњих времена

Ко су талибани?

Паштуни су етничка група која живи у Пакистану, Авганистану и Индији. Њихова етногенеза је врло нејасна, али је генерално усвојено да су номадска паштунска племена потомци индоевропских номада Евроазије. Подељени су на кланове и више од 400 племена, од којих су најзначајније племенске групације Кхатак, Јусуфзаи, Африди, Сарбани, Батани, Гургушт и Карани. Паштуна има укупно око 50 милиона, од чега око 30. у Пакистану и око 13. у Авганистану. Они су најбројнија етничка заједница Авганистана (42% становништва). По вероисповести су муслимани (претежно сунити, а мањи део шиити), а говоре паштунским језиком, који припада источноиранској подгрупи индоевропске језичке породице. Због живота у тешким географским условима и тамошњој клими, људи овог племена су борци од рођења.

Талибани су исламистички покрет и војна организација која се појавила почетком деведесетих година у северном Пакистану, после повлачења совјетских трупа из Авганистана.

Израз „талибан“ значи „студент“ на паштунском језику, јер су талибани углавном припадници племена Паштун. Они су фундаменталистички сунити муслимани, чија идеологија је комбинација облика шеријата заснованог на необандијском фундаментализму и милитантном исламизму, комбиновано са паштунским друштвеним и културним кодексом – паштунвали. Желе да наметну другима своју верзију ислама и своје тумачење шеријатског права. Презиру западну демократију и секуларизам, озлоглашени су по свом третману жена.

Да ли су талибани десет изгубљених израелских племена

Усред бурне прошлости, због које Авганистан називају „гробницом царстава“, он је дуго био и дом једне од најинтригантнијих неразјашњених мистерија јеврејске историје: судбине неких од десет изгубљених племена Израела.

Древна јеврејска историја каже да је Јаков имао дванаест синова и најмање једну ћерку (Дину), од своје две жене, Лее и Рахеле, и њихових слушкиња Билхе и Зелфе: Рубена, Симеона, Левија, Јуду, Дана, Нефталима, Гада, Ашера, Исахара, Зебулона, Јосифа и Бењамина.

На сваком списку у Библији наћи ћемо следећих девет племена: Симеон, Јуда, Гад, Ашер, Нефталим, Манасија, Исахар, Зебулон и Бењамин. Поред њих, повремено се помињу Јефрем, Рубен, Јосиф, Дан и Леви.

Постоји укупно 18 таквих набрајања, и на сваком су једни или други синови/племена изузети да не буде више од 12. (Дванаест је број савршенства у јудејском мистицизму).

Од првобитних 12 јеврејских племена која су заузели Ханан године 930. п.н.е. 10 племена су формирала независно краљевство на северу под именом Израел, док су преостала два племена, Јуда и Бењамин, оформили Јудејско краљевство на југу. Асирија је поробила северно краљевство 721. године п.н.е. те су 10 племена постепено асимилована са другим народима и тако ишчезла са историјске сцене, како је описано у Књизи о краљевима:

Девете године Ошеје, асирски краљ је заузео Шомрон. Он је депортовао Израелце у Асирију и настанио их у Халаху, на реци Хабор, на реци Гозан и у градовима Медије. 2. Краљевима 17: 6

Потомци племена Јуда и Бењамин опстали су као Јевреји јер им је било допуштено да се врате у своју постојбину након Вавилонског егзила 586. године п.н.е.

Између 66. и 70. године н.е, римски император Титус покренуо је војну акцију у циљу сламања побуне Јевреја која се завршила разорењем храма у Јерусалиму, што је резултирало егзилом Јевреја из Јудеје и касније из Галије.

У скоријој историји, крајем 19. века, Јевреја, крвних потомака Јудиног и Бењаминовог племена по мушкој линији, остао је мали проценат (око 3%).

Постоје бројне спекулације ко би евентуално данас могли бити потомци 10 племена. Према јеврејској литератури, десет изгубљених израелских племена остали су скривени иза митске реке Самбатион (Шабат) како би се одвојили од човечанства. Према јеврејској легенди, река има јединствен квалитет да не тече суботом. Они ће остати скривени до последње битке за планину Сион, када ће доћи да помогну Израелу у бици. Ово је наговештено у Исаијиној књизи: „И у тај ће дан засвирати велики овновски рог и залутали који су у асирској земљи и прогнани који су у египатској земљи доћи ће и поклонити се Хашему на светој гори, у Јерушалаиму“. Исаија 27:13

Постоје теорије о пореклу Паштуна које истичу древно израелско порекло. Пре успона исламског фундаментализма у региону, многи Паштуни су се изјашњавали као Бани Исраел (синови Израела). Како преноси Џерузалем пост, Бани Исраел су до 13. века помињали различити исламски путници и историчари. Јеврејски писац из 12. века Бењамин Тудел писао је о извесној јеврејској држави Нисбор на овим просторима, која је била краљевство четири племена (Дана, Нефтали, Ашер и Зебулон). Током наредних 400 година, и други учењаци и писци приметили су постојање ове ове везе.

У 19. веку, један број западњака који су посетили регион сведочили су о томе да су Паштуни заправо потомци Израелаца.

У свом делу Историја Авганистанаца из 1858, Џозеф Пјер Феријер је написао да је поглавар једног од главних паштунских племена Јусуфзаи (Јосифови синови), представио персијском Надир – шаху Афшару „Библију написану на хебрејском и неколико других предмета, који су се користили у њиховом древном богослужењу и које су сачували“.

Мајор Хенри В. Белев, који је служио у британској колонијалној индијској војсци, у свом делу „Изгубљена племена“ из 1861. године, у вези с Паштунима написао је: „Називи њихових племена и округа, како у древној географији, тако и у данашње време, потврђујe постојање ове древне културе“. Дакле, топоними јасно указују на фазе њиховог дугог и мукотрпног путовања.

Други председник Израела, Исак Бен Цви, у својој студији о далеким јеврејским заједницама „Прогнани и откупљени“ из 1957. године посветио је читаво поглавље авганистанским племенима, њиховој традицији и пореклу. Заснивајући на научним истраживањима, као и на интервјуима које је водио са бројним афганистанским Јеврејима педесетих година прошлог века, Бен Цви је написао: „Авганистанска племена, међу којима су Јевреји живели генерацијама, су муслимани који су задржали до данас своју невероватну традицију и предање о свом пореклу од десет племена“. Такође је писао да су хебрејске миграције у Авганистан започеле када је Израел претворен у асирску провинцију, а краљ и становништво депортовано од стране асирског и вавилонског краља Шалманасара V 719. п.н.е. Објаснио је да би паштунско племе Рабани могло да буде изгубљено израелско племе Рубен, Шинвари би могло бити Симеон, Дафтани – Нефтали; Гагани – Гад, Африди – Јефрем итд. Интервјуисао је чланове племена Јусуфзаи (Јосифови синови) у воћњацима Кашмира, који су са поносом истицали своје израелско порекло.

Ово предање постоји и код Авганистанаца. Захир Шах, последњи краљ Авганистана, на питање о својим прецима, тврдио је да краљевска породица потиче из племена Бењамин.

Савремени научници попут доктора Навраза Афредија, индијског академика из Калкуте, пореклом Паштуна, опширно и уверљиво пишу о доказима израелске везе, а др Ејал Бери, водећи израелски научник о Паштунима, снимио је низ њихових обичаја, који су идентични јеврејским.

То укључује праксе попут обрезивања осмог дана након рођења, уздржавања од мешања меса и млека, паљења свећа уочи суботе итд.

Други научници су приметили сличности између древног племенског кода Паштуна, паштунвалија и јеврејске традиције. Овај специфични ратнички кодекс од којих је врло значајан кодекс Бадал, каже да треба тражити освету, за оног ко је то заслужио.

„Сваки Паштун зна да су њихови корени у Израелу“, сматра Надав Софи, портпарол Удружења Бани Израела у Авганистану. „Паштуни имају замршен и снажан племенски систем и педантни су у погледу породичне генеалогије (Схијра), али унутар ових племенских оквира постоји јака усмена традиција да потичу од изгубљених десет племена Израела“.

Софи је описао изненађујуће дугачак попис обичаја међу Паштунима, које поштују и Јевреји. Паштунски мушкарци носе одећу на четири угла са ресама која је слична, мада не потпуно идентична, јеврејским молитвеним шаловима.

Паштуни пале суботње свеће у својим домовима петком увече, попут јеврејског света, који слави суботу од петка увече до суботе увече.

Многи Паштуни су се венчали испод платненог вела како је то уобичајено за Јевреје. Међутим, док младожења традиционално разбија стаклену шољу на јеврејском венчању у знак сећања на уништење Храма, на паштунском венчању, млада разбија стакло.

Јевреји и муслимани деле многе законе о исхрани, укључујући ритуално клање, али неки Паштуни имају традицију прекривања крви из клања песком, као што то раде Јевреји. Ислам забрањује производе од свињетине, али Паштуни се уздржавају од конзумирања меса или млека од камила, популарних међу муслиманима тог краја, иако забрањених законом Торе. Такође се суздржавају од једења ракова, ограничења које је непознато међу муслиманима. Још важније, многи Паштуни не једу заједно млеко и месо.

Софи је објаснио да се Паштуни не мешају са другим муслиманима и да се не препоручује склапање бракова изван њиховог племена.

Као што је антрополог Хебрејског универзитета, др Шалва Веил, приметила око везе Паштуна са изгубљеним израелским племенима, „о њима има убедљивијих доказа“ од било које друге етничке заједнице. Према паштунској традицији, краљ Саул је родио сина по имену Јереми, чије рођење није забележено у јеврејским текстовима. Јереми је родио краљевског принца по имену Афгхана, чији су потомци побегли у Јат у Авганистану. Потомци Афгхана су 662 н.е. прешли на ислам на захтев Мохамеда. Мисију је остварио његов изасланик Халид ибн ал Валид, који се вратио свом господару са „доказом“ о својим активностима – 76 преобраћеника и седам вођа „Деце Израела“, укључујући потомка Афгхана по имену Киш. Киш је касније променио име у Ибн Рашид, а Мухамед му је поверио задатак ширења исламске речи. Многи данашњи талибански терористи тврде да потичу од Ибн Рашида.

Докторка такође сматра да талибани и изгледају као Јевреји. Имају бледу кожу и тамну косу и очи, средњег су раста, носе браду и бочне увојке и имају типично јеврејски профил.

И она тврди да се придржавају израелске/јеврејске праксе. Они врше обрезивање осмог дана, жене поштују законе о ритуалној чистоти прописане Тором, носе амајлије, за које неки људи тврде да садрже речи „Чуј Израеле, о Израеле, Господ је наш Бог, Господ је један“. У паштунвалију, гостопримство (кхегара) и заштита гостију је најважнији елемент, а освета (бадал) је једна од покретачких снага паштунског друштва.

Иако су ДНК студије дале ограничене доказе који поткрепљују ове тврдње, чланак из 2017. у часопису Mitochondrial DNA ипак је открио да постоји „генетска веза јеврејског конгломерата у племену Кхатак“, једном од паштунских кланова. И премда су талибани учинили много да уклоне сваки траг своје предисламске историје, традиција одбија да умре.

Талибани „последњих времена“

Пророчанство пронађено у књизи о јеврејском мистицизму старом 1.500 година можда је описало талибане. Рабин Моше бен Ахарон Ха-Кохен (1670–1716), је био пољски Јеврејин који је прешао из јудаизма у лутеранско хришћанство и добио име Јохан Кристијан Јакоб Кемпер. Његово преобраћење било је мотивисано разочарањем након неуспеха пророчанства које је предвиђало да ће се Шабатај Цви вратити 1695/6. године. Најпре хасидски кабалиста, а касније хришћански кабалиста, залагао се да покаже истину хришћанства на основу јеврејских извора.

Према речима рабина Ха-Кохена, књига под насловом „Невуат Хаиелед“ (Дечје пророчанство), била је збирка пророчанстава и езотеријских учења о данима пре доласка Месије. Аутор „Невуат Хаиелед-а“ је дете, Нацхман Цхатуфа зс’л који је рођен 4.632. (872 н.е.). Умро је у 12-ој години, одмах након изречених пророчанстава. Књига описује како ће се десет изгубљених племена вратити у помоћ Израелу у последњој фази битке.

Jозеф Бергер, рабин који надгледа гроб краља Давида на планини Сион, син угледног хасидског духовног вође, чија лоза директно потиче од краља Давида каже:

„Закон који ће успоставити мошијах (месија), ујединиће свих 70 нација, доводећи их у радости на планину Сион да служе Хашему (Богу)“.

Рабин је нагласио да ће израелски краљ осигурати да се изгнанство оконча, да се сакупљање прогнаних заврши, да се Храм обнови и да се поново успостави служба Храма.

„Десет изгубљених племена доћи ће изван реке Самбатион (Шабат), а биће посебно избирљиви у погледу закона Торе и закона чистоће“, истичући да су талибани посебно побожни, иако практикују строги облик ислама“. То ће им дати натприродну снагу коју ће употребити да помогну Израелу у последњем рату“. „Завршни рат ће бити неприродно брз, неки аспекти ће трајати само неколико минута.

Долазак изгубљених племена са собом носи и тешку поруку.

„Након што се десет племена врати, врата Израела ће бити затворена“. Иначе, рабин Бергер je покренуо посебан пројекат за стварање златне круне која ће бити уручена краљу месији (Антихристу према хришћанском тумачењу), по његовом доласку у Јерусалим.

„Црне заставе Хорасана“

Велики Хорасан је назив за историјску и културну регију, која се простире преко североистока Ирана, северног Авганистана, западног Таџикистана и јужних делова Туркменистана и Узбекистана. Хорасан је од посебног значаја за исламску есхатологију. Пре свега, ово је повезано са чувеним хадисом о „црним барјацима Хорасана“, под којим ће војска Махдија – владара муслимана последњих времена – доћи са истока у Јерусалим и водити битку против војске Даџала (антимесијанска фигура слична хришћанском Антихристу).

У једној од најпризнатијих збирки хадиса, Сахих, посведочене су и Мухамедове речи о тачно дванаест калифа из племена Курејша који ће га наследити, а последњи, дванаести ће бити Махди, велики избавитељ ислама и свеколиког човечанства.

Пророк (Посланик) Мухамед је рекао:

„После моје смрти, моји потомци ће се пуно напатити и бити прогањани све док са Истока не дођу људи са црним барјацима. Они ће тражити од људи да практикују Послаников закон, али ће људи то да одбију, због тога ће доћи до борбе и људи са црним барјацима ће победити, али људи опет неће бити задовољни с њима све док не предају власт Махдију. Онда ће он да успостави правду и мир на земљи, исто као што је до тада била испуњена неправдом. Ако ико од вас доживи да се Махди појави, мора да му се придружи, па макар на свом путу морао да пузи по леду“.

„Три човека ће бити убијена на месту где вам је ризница (Каба). Сва тројица ће бити синови Халифа (Краљева), и нико од њих неће загосподарити ризницом (Кабом). Онда ће црни барјаци (муслиманска војска) доћи са Истока, и они ће вас (становнике Арабије који им се супротставе) убијати на начин који још нико није видео.“ (Ово може да значи да ће их убијати модерним оружјем које се појавило тек у овом веку. Разлог инвазије ће можда бити корупција и хаос у Саудијској Арабији, проузрокован унутрашњом борбом за Краљевску столицу између синова умрлог Краља Саудијске династије. Та војска са Истока ће у ствари донети шеријатску управу и предати власт Имам Махдију који ће се појавити у том времену).

Ебу Хурејре преноси да је Мухамед рекао: „Црне заставе ће доћи из Хорасана. Нико неће моћи да их заустави док коначно не стигну у Еелиа (Јерусалим) где ће да подигну заставе“.

Амр бин Мара Ал-Јамли преноси да је Мухамед рекао: „Заиста, из Хорасана ће се појавити црне заставе, па ће једна група њих везати коње за маслине између Беит-Лахија (округ Газа, Палестина) и Хараста (Дамаск, Сирија). Питали смо: „Има ли маслина између ових места“. Тако је Алахов Посланик одговорио: „Ако нема дрвећа, оно ће ускоро да израсте, за становнике Хорасана који ће за њих везати коње“.

Абдулах Ибн Масуд, Мухамедов пратилац пренео је Мухамедове речи: „Група људи доћи ће са истока са црним заставама и тражиће кхаир (новац), али неће добити оно што траже. Па ће се борити против тих људи. Зато ће им бити дато оно што су тражили, али они то неће прихватити док не буду у могућности да то предају човеку из моје породице (Махдију) који ће испунити земљу правдом као што је била испуњена неправдом. Тако да, ко год доживи ово време, треба да им се придружи.

Мухамед ибн Ал-Ханафиа је рекао: „Појавиће се црне заставе племена Ал-Абас (породица унука Мухамеда). Затим ће из Хорасана доћи још један батаљон црних застава. Турбани су им црни, а одећа бела (као код талибана). На њиховом челу биће човек по имену Суаиб ибн Салим из племена Тамим. Победиће суфијске војнике и наставиће, све док не уђу у Јерусалим где ће поставити темеље за будућу владавину Махдија. Њега (Суаиб ибн Салиха) ће подржати триста људи из Схаме (Сирија). Од тренутка када се појави из Хорасана до тренутка када ће предати власт Махдију проћи ће 72 месеца.

У писању је коришћен текст How The Taliban Conquest of Afghanistan Could Be a Messianic Omen

Јелица Ћирика је антрополог