Јелена Матијевић: Леши
Фото: Sputnik/youtube/F-D -Gj
ВЕЋ петнаестак година „Дани команданта Лешија“ одржавају се у Бујановцу, Прешеву и Великом Трновцу. Ових дана плакат са његовим ликом који најављује ову четвородневну манифестацију и 25 година од његове смртио свануо је на билборду у центру Бујановца, али га је маскирани мушкарац поцепао, што је изазвало лавине оштрих коментара албанских политичара надруштвеним мрежама и председника Општине Арбера Пајазитија који је то назвао вандализмом. Штавише, казао је и да најоштрије осуђује сваки покушај нарушавања вредности суживота и саопштио да надлежне иснтитуције истражују случај, мада се надлежни, ако мислимо на једине надлежне уовој држави – нису оглашавали. А, плакат је, наравно, враћен.
Из ове вести изродило се низ мучних питања. Међу њима једно које и боли и љути: је ли могуће да се ово догађа у Србији? Уз све разумевање политичке ситуације и ни уз најмању жељу да се оправда чин мушкарца који је разбио витрину и поцепао плакат у њој, човек се запита како дођосмо до апсурдне ситуације да се годинама јавно слави сећање на Ридвана Ћазимија – Команданта Лешија, овејаног терористу, вођу тзв. Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца (ОВПМБ), који је 2001. током сукоба на југу Србије био један од четворице главнокомандујућих, са претходно окрвављеним рукама у рату на КиМ 1999? Зашто толико година ћутимо на грубо подривање наше земље? Зашто смо дозволили да му се уВеликом Трновцу подигну Музеј и споменик и да на брду Гури гат (Црни камен) где су га ликвидирале српске снаге безбедности има чак и обележје?
Јасно је да је он међу Албанцима на југу Србије херој. Али јесмо ли свесни да је ово реприза свега што се деценијама догађало на КиМ? Тада се причало о братству и јединству, данас о суживоту. Епилог знамо, а он је последица наших бесконачних уступака и гурања чињеница под тепих. Правимо ли исту грешку зарад мира у кући? Ако оћутимо и овај пут ето нама полако, а сигурно разних Лешија у Рашкој области, па лавина крећедаље и од оног мира у кући ни трага. Матрица је позната, а да је трансформише може једино јака држава.
