Јања Гаћеша: Писмо са Косова или опет на изборе

У првој половини децембра конституисаће се локалне самоуправе у укупно 38 општина на Косову и Метохији. Од тог броја 10 су са већинским српским живљем, и конститутивне седнице за њих девет заказане су за пети децембар, док ће се општина Клокот, као десета, конституисати нешто касније, јер се у тој општини одржао и други круг гласања.

Све очи су, опет, упрте у четири општине на северу покрајине. Прво, претпоставља се да примопредаја власти неће ићи глатко, јер су тренутно у њима Албанци на челу. Друго, ако до ње и дође без већег карамбола, питање је како ће оне функционисати са Србином на челу општине и запосленим службеницима Албанцима, који су примљени након што су Срби напустили институције пре три године?

Уз све то, ванредни парламентарни избори за Привремене институције у Приштини заказани су за 28. децембар, и управо тај део Косова и Метохије може бити одличан полигон за скупљање гласова и једних и других – Срба и Албанаца.

Наиме, четири општине на северу су кец у рукаву Аљбина Куртија да пред бираче  изађе са чињеницом да је за време његовог мандата север Косова и Метохије потпуно прешао под контролу Приштине. Примопредаја власти Српској листи, односно начин на који ће се она одвијати такође оставља простор за евентуално прикупљање гласачких поена.

Исто важи и за Српску листу. У таквим околностима њени кандидати не могу другачије бити представљени него као једини борци за права Срба, они који не одустају од борбе за Косово и Метохију у немогућим условима, које силом намеће режим Аљбина Куртија.

Потпуно обесправљени Срби, обичан народ, бираће најмање зло од онога што ће бити понуђено, и та веза Српске листе са званичним Београдом биће пресудна за већину оних који буду изашли да гласају али, верујте, са великом горчином у грудима.

Колатерална штета

Зна народ да су се са селективним изласком из институција отворила врата Приштини да север покрајине скроји по својој мери. Да је ту било барем мало борбе за права Срба и правду зар би и даље у Београду причали о Бриселском и свим осталим споразумима као основи свега на Косову и Метохији?

Предизборна кампања, или боље рећи борба, водиће се између самих Срба. Оних иза којих стоји држава Србија и оних који се етикетирају као „Куртијеви Срби“, попут Ненада Рашића и његове партије, на пример. Подсетићу да су слична етикетирања постојала и раније попут „Тачијеви Срби“.

После толико година већина нас и даље не види разлику између оних етикетираних и они који их тако називају, јер сви седе у истом парламенту самопроглашене државе Косово. Премијер и председник су им исти, па били то Тачи, Харадинај, Ругова, Османи, Чеку, Курти или неко сасвим десети. Ту је и чињеница да је 10 посланичких места загарантовано Србима, па гласало 100 или 100 хиљада Срба – свеједно је.

Творце овог пројекта под именом „држава Косово“ не занима око чега се Срби кољу у институцијама власти у Приштини, или у предизборним кампањама. И једни и други дају њиховом пројекту легитимитет, чине га мултиетничким, и то је све што им треба.

Сада, што су на терену резултати скоро па трагични – са посебним акцентом на повратак протераних Срба и то кроз „министарство“ на чијем челу су искључиво Срби где, да тако кажем, по години стажа воде представници Српске листе у односу на поменутог Рашића – њих то много не дотиче.

Људи задужени за пројекат „држава Косово“, чија је основа све оно што је супротно законима на којима почива свет, најмање ће водити рачуна о обичном човеку и његовим правима. Они то једноставно зову колатералном штетом. Зато нас посебно, али посебно, вређа када припадници те и такве „међународна заједнице“ издају саопштење у коме изражавају забринутост због овога или онога.

Потпуно обесправљени Срби, обичан народ, бираће најмање зло од онога што ће бити понуђено

Када су у питању Албанци, обичан народ, што више времена под окупацијом одмиче, чини се да је њихово незадовољство веће него наше јер схватају да су у овом пројекту, ипак, они највећи губитници. Ми барем гласно кажемо да смо окупирани, а они, иако то знају, још увек се не усуђују да јавно признају.

Једно је када те неко окупира против твоје воље, када трпиш неправду и знаш да ти је наноси непријатељ, када обесправљен чекаш слободу. Друго је када уз славље окупаторе дочекаш, и накнадно схватиш да ти нису слободан човек већ да си искоришћен, да те још искоришћавају ти на које си цвеће бацао и да, у ствари, живиш у страху, јер не знаш шта ће бити са тобом у ближој будућности, ни где ћеш ни шта ћеш, када ти, грубо речено, истекне рок употребе. Чињеница је да се сваки пројекат заврши, пре или касније.

Расположење Албанаца

Погледајте их сада, скоро годину дана имају тзв. Владу у техничком мандату, велику неслогу међу собом где је посвађан свако са сваким. Они који имају моћ да их натерају, али буквално, да се за два сата договоре и формирају институције изражавају, као и када смо ми, Срби, у питању, забринутост – као да немају интерес да се њима баве или им је то баш интерес.

Како год, ми сведочимо скоро па општем расулу на свим нивоима, и све иде преко леђа обичних Албанца. Трпимо ми, уз све остало, и скупоћу, али то је нама вид борбе јер имамо циљ да што дуже издржимо, док они на све то гледају другачијим очима и прилично су нервозни и разочарани.

Сафет Грџалију, бивши председник тзв. Привредне коморе Косова, а преноси КИМ радио, каже да нема економског раста у „земљи“ која зависи од увоза, са смањеним извозом, недостатком јавно-приватног дијалога, недостатком страних инвестиција и високим трошковима енергије који гуше производни сектор.

„Када чујете изјаве косовских политичара на међународним конференцијама који говоре о економским достигнућима, онда приступ проучавању економије дефинитивно мора да се промени. Не могу да верујем да неко ко познаје азбуку економије може да се сложи да Косово има економски раст, а зависи од увоза и обара све рекорде увоза у 2025. години….Одавде људи беже, и каже се да је последњих година отишло више од 210 хиљада грађана, уз чињеницу да је званичан податак да у Немачкој живи и ради близу 600 хиљада Косовара – да ли су то трендови економског раста који се промовишу на разним међународним конференцијама“, закључио је Грџалију.

Говорио је и о потрошачкој корпи и казао да оно што се некада плаћало 100 данас се плаћа 300 евра, као и да приче оваквог типа пролазе код дијаспоре и милитаната. „Ако је ово економски раст, онда нека се странка радује, али грађанин Косова је разочаран и кажњен“, сматра Грџалију.

Сличне критике на рачун власти могу се чути и од других аналитичара, да не помињем бивше и садашње посланике различитих партија. Ништа боље, када је економија у питању, нису пролазили ни Куртијеви претходници. Опште незадовољство кључа већ неко време, јер економија готово не постоји.

Какво је расположење код обичних Албанаца можда су најбоље показали локални избори и њихова излазност. Да поновим још једном да је Српска листа остварила овакву победу у општини Грачаница само захваљујући ниској излазности албанских бирача. Није их, овог пута, занимало што су се партије ујединиле на локалу и позвале да у општини Грачаница направе значајну промену када је власт у питању.

Нова кампања

Последњих неколико година Срби у местима где су Албанци апсолутна већина излазе 28. новембра и завршавају своје послове као и сваког другог дана. То је Дан заставе Албаније који се овде посебно слави. Знали су ранијих година да уочи празника пуцају из аутомата и пиштоља, и ко зна још чега, да нигде из кућа нисмо излазили. Сам дан празника проводили су на улицама и њима је било немогуће проћи, још да виде да си Србин. Већ сам писала о томе како последњих година готово да нема америчких, британских, немачких застава, већ предњаче заставе Албаније, чак и у односу на тзв. заставу Косова.

Сада је та западна еуфорија спласнула и све личи као терање неког ината, али било је појачано присуство КФОР-а и полиције у поподневним сатима у местима где су Срби већина. Група Албанаца окупила се код споменика Милошу Обилићу у Грачаници машући заставама, слично је било и у северном делу Косовске Митровице, али је то кратко трајало – тек да направе провокацију. У Приштини је организовано славље уз ватромет, коме је претходила вожња аутима улицама града уз звуке сирена.

Када су у питању Албанци, обичан народ, што више времена под окупацијом одмиче, чини се да је њихово незадовољство веће него наше

Ми смо то коментарисали речима да ће већина њих већ сутрадан узети корпу и отићи у куповину, на пример, или добити рачун за утрошену електричну енергију, и сигурно ће прозвати у погрдном смислу баш оне који су им ватромет организовали и извели их на улице да славе. Све је на Косову и Метохији ове јесени много скупље у односу на прошлу годину, и зато већи део њих није ни изашао да слави.

На пример, 28. новембра у Липљану је Србину који вози ауто са београдским регистарским таблицама на семафору група дечака добацивала „шкије, шкије“ – погрдан назив за Србе – показујућу на таблице, а само 100 метара даље нешто старији момци Албанци су у перионици исти тај ауто опрали без икаквих проблема.

Ово не значи да смо слободни, односно да више нисмо на опрезу, већ само да смо проценили ситуацију и да им новац треба више од свега што се везује за национално. Обичан Албанац гледа да преживи и прехрани породицу, евентуално скупи новац за одлазак у иностранство и о томе отворено причају, отуда наша слобода.

Међутим, све чешће, више него ранијих година, на улицама виђамо припаднике КФОР-а са, поновићу, акцентом на Британце – а мало је рећи да њих уопште не волимо. То нам је опомена да је ово и даље буре барута, место које његовим творцима и даље може да послужи. Одатле долази опасност, Албанци су само њихово оруђе.

Предстојећи избори ће показати по броју излазности како се обичан народ осећа и какве промене желе. Да ли их може задовољити евентуална представа Аљбина Куртија са примопредајом власти на северу покрајине у смислу да то доручкују и ручају, или је већина њих коначно почела да схвата да физичко шиканирање Срба не доноси хлеб на сто, нити плаћа рачуне?

На предстојећим изборима раме уз раме са Рамушем Харадинајем, који је кандидат за премијера Алијансе за будућност Косова, на листи за посланика налази се и Агим Чеку, који последњих година није био активан у политици. Да ли је карта опозиције враћање у политику бивших вођа терористичке Ослободилачке војске Косова?

Времена је мало и баш се питамо шта ће још партије понудити бирачима у тако краткој кампањи? Факат је да је ситуација у којој се Албанци са својом „државом“ налазе прилично тешка, посебно са неславном сагом формирања тзв. Владе од фебруара 2025. када су одржани последњи парламентарни избори.

Како год да се окрене, ништа се овде не може са сигурношћу тврдити. И даље не знамо шта доноси дан а шта ноћ, јер ово је такав пројекат. На столу великих играча „држава Косово“ је само једна фигура, и они је померају или руше – како захтева њихов интерес.

Јања Гаћеша је дугогодишњи дописник Новог Стандарда из Грачанице и аутор књиге „Писма с Косова 2011-2023: Зашто си нас оставио Београде?“ Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Wikimedia commons/Radosław Botev/CC BY 3.0 pl