Јања Гаћеша: Писмо са Косова или ивица амбиса

Првог новембра 2011. године, по Бриселском споразуму, почела је пререгистрација возила са регистарских таблица градова јужно од Ибра на „КС” и „РКС” таблице. Памтим то време по разочарењу, неизвесности и посебно нејасноћама које су пратиле то народу силом наметнуто решење.

Једино што је било јасно у тој причи од самог почетка јесте да се морамо одрећи регистарских ознака своје државе у корист такозване државе Косово, уколико желимо да имамо возило на Косову и Метохији. Прво су то својим потписом у Бриселу урадили преговарачи испред државе Србије, и тако народ довели пред свршен чин.

Зато ћу да подсетим како је то тада изгледало текстом који је објављен 12. новембра 2011. године (оригиналан текст овде):

*****

Пререгистрација возила на „КС” регистарске ознаке почела је првог новембра. То је, подсетимо, део договора о слободи кретања који је почетком јула постигнут између преговарачких тимова Београда и Приштине. По њему се грађанима Косова и Метохије дозвољава да се и у осталом делу Србије крећу са тим ознакама које се сматрају статусно неутралним. Њих ће узимати само они грађани који желе да путују ван покрајине, док сви остали могу да региструју аутомобиле и на таблице које имају ознаку „РКС” (такозвана Република Косово).

Грађани који имају на возилима „РКС” регистарске ознаке у централну Србију ће моћи једино са привременим таблицама које ће добити на административним прелазима. На прелазима ће се добијати и сертификат о поседовању „косовске” возачке дозволе на коме ће бити назначено да документ служи само за управљање тим возилом. Сличан сертификат ће добијати и грађани који на прелазу покажу личну карту „државе Косово”. Тако је назначено у споразуму и нама објашњено од стране шефа преговарачког тима Београда, господина Стефановића. Тиме се, тада је подвучено, омогућава слобода кретања грађанима Косова и Метохије и ни на који начин се не прејудицира статус Косова. Борко Стефановић је тада о осигурању возила рекао: „Ускоро ће се склопити споразум између два осигуравајућа друштва како би се избегао проблем, који ће брзо настати пошто ће на административној линији морати да се врши наплата осигурања”.

За многе грађане Србије ова вест, коју су чули у информативним емисијама у јулу а затим и првог новембра, без да томе посвете још који минут више, звучи пристојно. Онима, ако таквих има, коме је то препричано вероватно звучи још боље. Има и оних који о томе појма немају. За који месец већини ће се по глави мотати да је Србима са Косова беше омогућено да плаћају једну регистрацију, омогућена им је слобода кретања. Зато морамо да појаснимо како то изгледа на терену.

Срби који су до сада користили таблице са ознакама косовских градова, а које издају полицијске управе државе Србије, моћи ће да их замене до 31. децембра, односно мораће ако хоће да возе ауто. Логично је да се определе за опцију „КС” таблица, јер је са њима дозвољено возити по остатку земље. Те таблице су појединци већ имали, али са њима нису могли преко администартивних прелаза. Узимали су привремене, плаћали папрено сваки дан проведен ван покрајине, јер их држава Србија није признавала или су, у највећем броју случајева, упоредо плаћали регистрацију код нашег МУП-а, па на прелазима мењали таблице. Сада је тај метод примењен за возила са ознакама „РКС”. Један део Срба је на сопствени ризик, али крећући се тек неколико километара око места у коме живи, аута возио са ознакама својих градова, односно са старим регистарским таблицама.

Да напоменем да са возилом регистрованим на рецимо УР (Урошевац) у протеклих 12 година ни у лудилу нисте смели до Пећи, Ђаковице или било ког сада етнички чистог места у покрајини. Ни у лудилу! Тиме сте јасно показали да сте Србин и даље шта вам Бог да. Сада те таблице мењају за оне са ознаком „КС”. Шансе да Албанац из било ког места на Косову и Метохији возило региструје на „КС” таблице су никакве – јер би ризиковао да га неко препозна као Србина – а то није баш пожељно.

То су проблеми са којима су Срби дочекали први новембар, дан пререгистрације. Нису имали кога да питају да ли ће Србин из Грачанице са возилом регистрованим на „КС” сада моћи до, на пример, Дечана? Да ли ризикује? Поготово у постојећој ситуацији када су два Србина убијена у Метохији на правди Бога. Никога нису могли да питају – а да добију искрен одговор – могу ли да паркирају то возило у Вучитрну и оду у куповину? Причамо о постигнутом споразуму о слободи кретања. Питали би и може ли неко са Косова и Метохије да оде до било ког града у централној Србији и на паркингу остави возило са регистрацијама КС? Има ли ризика да ће му неко, из неког разлога, полупати ауто?

Нису ово, нажалост, приче типа „шта би било кад би било” – ово је наша реалност. У случају косовскометохијских градова, то је проверено у протеклих 12 година – ту слободе кретања нема нити ће је споразум из Брисела донети. У случају централне Србије мора да се ризикује. У таквом расположењу су власници возила са регистрацијским ознакама градова Косова и Метохије отишли да пререгиструју ауто. Кад тамо…

Поред обавезног техничког прегледа, потребно је платити и део пореза на имовину у својој општини (такозваној косовској) која ће вам издати потврду којом се одобрава пререгистрација. Власници возила који немају непокретности морају да приложе потврду да не поседују имовину, а ако су подстанари да њихов станодавац приложи потврду о плаћеном порезу. Неопходно је још приложити и саобраћајну дозволу, издату од стране МУП-а Србије, старе регистарске таблице као и личну карту издату од ткз. косовских институција или УНМИК-а. Српска лична карта не важи.

Оно што је посебно узнемирило власнике возила је чињеница да, још у јулу најављена, два осигуравајућа друштва до тренутка писања овог текста нису склопила споразум о осигурању. То значи да од првог новембра за пререгистрацију треба да платите и „косовско” осигурање које неће важити у централној Србији. Кружи прича да ће се на административном прелазу плаћати, да га тако назовемо, српско осигурање од минимум 75 евра па надаље у зависности од возила, за период од годину дана. Значи ли то да ћемо бити страни држављани у сопственој држави? Проблем је и саобраћајна дозвола на којој је карта ткз. државе Косово и на којој пише „Република Косово”.

Нико од надлежних, ни са једне стране, ништа не објашњава. Нико са „КС” таблицама још није прешао ни један административни прелаз, зато што нико још није ни узео „КС” таблице. Питају се да ли да их узмају? У општој конфузији највећи део њих се одлучује за „РКС” таблице, с тиме да ће плаћати и регистрацију на нове таблице са ознакам градова Косова и Метохије које издају наше власти. Принуђени су на то! Значи опет дупла регистрација, дупли издатак, мењање таблица – а све да би се бар мало осећали слободним. Друга солуција је да престану да возе.

Срби са Косова и Метохије опет се осећају као колатерална штета сопствене државе и одбијају да плате дупло осигурање за једну регистрацију, јер то их директно ставља у позицију грађана друге државе. До сада су се са старим таблицама са именима косовскометохијских градова крили по покрајини, са „КС” таблицама морају да се крију и у покрајини и у централној Србији.

Свесни су да ће колико сутра поједини званичници из Београда рећи како је и то интеграција у ткз. косовске инситуције, али они поручују: толико о слободи кретања, о слободи уопште! Тако то изгледа на терену, а ви одлучите да ли је напред написано пуко преживљавање или интеграција у ткз. косовско друштво и ко је Србе са Косова и Метохије натерао на једно или друго.

*****

„Демократски” поредак

Затечена као и готово сви Срби на Косову и Метохији, покушала сам тада да пренесем како је народ остављен – а био је то тек почетак имплементације нечег договореног у Бриселу од стране Београда, на штету Срба који живе на КиМ. Не треба ни да подсећам где смо са тим споразумом 11 година после стигли и колика нам је штета и неправда учињена. (После свега што смо из Брисела дочекали, за нас са КиМ на листи учињених уступака у корист заокруживања „косовске државности” регистарске таблице су при самом дну важности. Сва прича око ове теме намењена је народу у остатку Србије, нас овде нико ништа не пита. Ми смо колатерална штета.)

После 11 година сасвим је јасно да је интеграција била у питању и да се са њом ишло корак по корак, јер о слободи кретања се и даље не може говорити. Преживели јесмо, али нас је све мање. У такозвану државу Косово нас – Србе са Косова и Метохије – интегрисали су заједно држава Србија, „држава Косово” и међународна заједница у Бриселу. Јасно је као дан ко је губио државност, ко је исту добијао, а ко стајао по страни, командовао и причао о путу у Европску унију. Сада се ова прича пренела на северни део покрајине и о томе се толико говори ових дана да ми је заиста тешко о томе писати, али упоредићу време онда и време сада – шта се променило и шта је остало исто.

„Предност” Срба са севера покрајине је у томе што им је све много јасније него што је нама било онда када смо морали да пререгиструјемо возила. Они у старту знају да им српска документа не важе, да морају да имају измирене све обавезе према „држави Косово”, знају све о осигурању, који технички преглед ће им признати и где ће га радити. Једино што не знају, а ту смо ми били у „предности”, јесте да ли ће морати да узму „КС” таблице или се неће попустити и остаће „РКС” као једина опција. (Нама су одмах биле понуђене две могућности. Дај Боже да се чудо догоди и да могу да задрже „КМ” таблице. Дај Боже!) Остаје ризик да ће им на неком од паркинга у остатку Србије украсти „косовске” таблице, огребати ауто, сломити ретровизор, шофершајбну и слично. То се дешавало. Наша пракса је да скидамо таблице када паркирамо ауто.

Да кажем и да је опција плаћања дупле регистарције и даље важећа и да можете на Косову и Метохији возити ауто са „РКС” таблицама, па да их на прелазу замените таблицама „ПР”, „УР”, „ПЗ” и слично. Мора при томе да се пази да вас припадници косовске полиције не виде, али и да не платите казну када са тим таблицама станете пред српску полицију, јер има и тога, на жалост. Уколико вас виде косовски полицајци, ризикујете да вам при повратку претресу ауто на прелазу или негде у близини и пронађу српску возачку дозволу издату од полицијских управа измештених са КиМ у остатаку Србије, као и таблице. Тада вам све пронађено заплењују, одређују казну, па ви све то поново плаћате код наших полицијских управа као дупликате, да би регуларно возили по остатку Србије. (Те полицијске управе не би требало да постоје, по Бриселском споразуму, и за много административних послова у остатку Србије документа – личне карте, на пример – које издају често не важе.)

Да не грешим душу, једно време нисмо морали да се кријемо и таблице смо мењали на прелазима, пред свима, али више не можемо. Наредбом из Приштине и то се забранило. Међународна заједница је и тада ћутала, бивала разочарана, изненађена, као и сада када је актуелна прича око пререгистарције на северу КиМ. Тако то иде у овом „демократском” светском поретку. После вишемесечне борбе, скривања таблица, заплене, претреса, плаћања казни, вађења дупликата, људи су почели да одустају од дупле регистарције, али она и даље важи са српске стране. Срби јужно од Ибра су и то преживели.

Очи упрте у Исток

Сада пратимо и слушамо све о ситуацији на северу и посебну пажњу смо обратили шта је Радио телевизија Србије пренела после седнице Савета за националну безбедност, а односи се на председникове речи: „Приштински режим угрожава стабилност, мир и опстанак српског народа на КиМ претњама да ће наставити акцију у вези са пререгистрацијом возила, истакао је председник Александар Вучић и додао да ћемо у потпуности бити уз српски народ на Косову и Метохији. Нема предаје, поручује Вучић. Напомиње да Београд све време инсистира на КС – статусно неутралним таблицама, за које они кажу да су их укинули”.
У свом обраћању после поменуте седнице, председник је поменуо и да „КМ” таблице остају – што међу народом на северу изазива конфузију – односно поздрављају одбрану „КМ” таблица, али их ово са „КС” таблицама збуњује? (Та збуњеност долази из силне жеље да да се боре у правом смислу те речи, отуда споро иде прихватање да постоји могућност да су „КМ” таблице укинуте споразумом из 2016. године. Причам о обичном народу.)

Да ли се и шта може исправити? Да би се то догодило морали бисмо да се вратимо у фебруар 2008. године, и истог дана кад су једнострано прогласили независност изађемо са одлуком да је Аутономна покрајина Косово и Метохија под окупацијом НАТО и Албанаца са КиМ. Не би било Бриселског споразума и све напред наведено бисмо, можда, и у тим условима прошли, али под званичном окупацијом и без сагласности српских званичника. Овако трпимо терор који је усмерен ка томе да одавде нестанемо и све то има прећутну сагласност званичног Београда који не одустаје од дијалога. Слаба нам вајда то што стално кукају да Приштина не испуњава обавезе преузете у Бриселу, искрено. Пошто времеплов не постоји у правом смислу те речи и питање је да ли је тако нешто уопште било могуће урадити, нисам политичар и не разумеме се у те ствари – али чињеница је да бисмо били поштеђени многих брука и срамота које смо урадили и које нису донеле ништа добро, већ само воде ка потпуној предаји КиМ – због чега нам је остало само да пишемо и подсећамо какву нам реалност кроје у Бриселу.

Шта год да политичари раде, преговарају, договарају, потписују – народ мора да ствари гледа својим очима и да мисли својом главом. Да размислимо и запитамо се како је могуће истовремено бранити „КМ” регистарске таблице, инсистирати на „КС” регистарским ознакама и признавати личне карте „државе Косово” за кретање по остатку Србије, на пример. Како ћемо одбранити Србију чувањем „КМ” таблица када смо интегрисали судство у квази државу? Чак и сада, у свој овој причи која нам се данима сервира на различите начине – Срби учествују у раду косовских институција – у „косовској влади” на чијем је челу Аљбин Курти. Све се то мора издржати и опстати на Косову и Метохији.

Тренутно стање је лоше, најгоре до сада. Истина је да „КМ” таблице остају до евентуалног договора о поновном увођењу „КС” таблица – само толико, на жалост. Чак и да дозволе статусно неутралне таблице за годину-две, Приштина ће их опет укинути. Све се то већ десило нама. Дијалог из Брисела довео нас је на ивицу амбиса. Ипак, у свету се ствари мењају и ту је наша вера, нада, да можда и правду дочекамо. Зато наше очи нису упрте у Београд – већ негде на Исток. Не зато што то желимо или не волимо своју земљу, већ што нам није остављена друга могућност – барем је ми не видимо. Ми смо и буквално дављеници који се за сламку хватају.