Израел Шамир: „БАРБИ“ ЈЕ НАТО ОРУЖЈЕ

У трећем покушају одгледао сам до краја „Барби“. Овај филм је примитиван, досадан, агит-пропаганда у најбуквалнијем смислу те речи.

Шта овај филм пропагира? Па, знате: да се људи не размножавају, да не воде љубав. Да су обојени људи бољи од белаца. Да су жене и гејеви бољи од мушкараца. Да породица није потребна. Да деца нису потребна. Да је Јеврејка створила Барбику и учинила је људским бићем. (Узгред буди речено, та Јеврејка личи на моју мајку). Ово је расистички (антиевропски) филм који из сваког кадра емитује мизандрију (мржњу према мушкарцима). Али нема везе, под вођством јеврејских старица, Европљанке ће брзо обуставити размножавање ове врсте.

Барби, амерички идеал 50-их, била је лутка на коју је било оријентисано и моје детињство: са њом су се играле моје вршњакиње, тачније, моје старије сестре. У филму је све окренуто наглавачке. Барби у филму поносно узвикује: „Ја немам вагину“.Барби одбија Кенов пољубац и избацује га из куће. Девојке, видевши је, разбијају главе својих беба о камен.  Већ смо схватили да се амерички филмови не снимају тек онако. Они су средство индоктринације. Није Владимир Иљич Лењин узалуд рекао: „Од свих уметности, филм нам је најважнији“.

Филм је имао невероватан утицај на човечанство, а пре свега амерички филм, Холивуд. Европска кинематографија била је другачија, била је национална – енглеска, француска, немачка, руска, грузијска, пољска, шведска итд. А Холивуд је био усмерен на све. Циљао је на заједнички именитељ – онај најмањи. Све нас је претварао у Американце.

То је приметио турски писац Орхан Памук у својој „Црној књизи”: Турци који су гледали америчке филмове држали су се и понашали не као њихови очеви, већ као амерички глумци.

(Јевреји су играли огромну улогу у Холивуду јер су природно циљали на деетнизоване, денационализоване масе, на „народ уопште“, и то је у великој мери основа њиховог огромног утицаја на Америку, а потом и на цео свет. А јеврејски филм у Русији и Израелу био је филм за националну групу, и зато није био успешнији од било којег другог.)

„Барби“ је оружје НАТО-а, тачније: то је оружје Шваба и Гејтса, Дем- партије и „воукиста“, оружје усмерено на жене, да би их окренуло против мушкараца, и на обојене људе, да би их окренуло против белаца. На срећу, као и свака пропаганда, она има малу уметничку вредност и надамо се да неће функционисати ван граница Њујорка и Калифорније.

(Телеграм канал И. Шамира; превео Ж. Никчевић)