ИЗ СВЕТА  КОЈИ ЗАПАДА У ТАМУ: НОВА РАЗМИШЉАЊА ДУШАНА КОСАНОВИЋА, СРБИНА ИЗ ХРВАТСКЕ

УМЕСТО УВОДА

 

Мој пријатељ Душан Косановић неуморно наставља да сведочи како ситуацију у Хрватској где, под огромним притиском, живи, тако и стање на Западу, у који смо, у његовој терминалној фази, запали. Вреди га пратити и размишљати – начитан, свестран, од мисли и хришћански и крлежијански ( узима од Крлеже оно „антиглембајевко“ ) и пружа увид у забрањене области знања и виђења. Част ми је да његовом увиде прослеђујем нашој јавности.  

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

 

ЗАПАД ЗАПАДА НА ЛИЈЕВО

 

Мој пријатељ, а који већ годинама живи у САД, оженио је Американку, ради у Фејсбуку, дошао је посјетити своје родитеље.

Причали смо код његових дома уз каву.

Већ сам писао о томе да живе у жици са заштитарима, иза рампе, те да мора супругу пратити у дућан како је не би напали.

 

Али ове, само четири, новотарије говоре све:

 

1. Амерички Кинези су политички толико јаки, да Холивуд не смије приказати Кинеза у филму као негативца.
2. Нетко, обично у шлафроку и папучама, може ући у продаваоницу, натрпати колица у вриједности артикала до 500 $ и нитко га не смије заустављати, нити га полиција смије ухапсити (такав је закон)!
3. Љевичари на власти свакодневно охрабрују мигранте на упаде, а потом их сенатори или градоначелници шаљу аутобусом по Америци, па гдје им то дозволе, ту се населе; иста та љевица већ годинама спроводи агенду смањивања броја кревета у психијатријским и другим установама, тако да небројени луђаци бауљају градовима и спавају уз цесте; љевица на власти – на небројено много начина, увјерава америчку популацију – како за њих нигдје није сигурно и како за њих ништа не функционира!
4. Студенте у Америци пежоративно зову „пахуљице“ – толико су осјетљиви! Управо је наметање „политичке коректности“ узело маха, да духовитост и комедије нестају из медија; да је аутоцензура и компромис у комуникацији толико пресудан, па студенти више међусобно не разговарају у кампусима – јер не умију и немају начин!

Има тога много, нама неприхватљиво и несхватљиво, али управо то нам долази, јер је ово народ са хабитусом подрепних мухâ америчких кобила!

 

П. С. Најновије што сам пронашао: По ЕУ конвенцији, дозвољено је, било којем хрватском новинару, а како би изазвао реакцију у јавности, узнемиравати, вријеђати и шокирати! – у САД је пак, законом дозвољено и ЛАГАТИ!

 

ПСИХИЧКИ ВИРУСИ

 

„Вини се што више изнад кужна смрада,

зрак висина нека прочисти ти биће,

срчи, као чисто и божанско пиће,

бљештав жар што ведрим просторима влада!“

Шарл Бодлер, (1821-1867).

 

Ноторна је ствар како све више западњака свакодневно прати РТ или Спутњик, него ли своје телевизијске куће (CNN, Al Jazeera, BBC). Дакако, покушавајући некако доћи до релевантних информација, до озбиљних анализа, до стварне истине и до критичких промишљања.

Свакако, мислим на интернетске портале; више и не познам неког који се информира из штампе.

 

Међутим, бројни Хрвати и Бошњаци, а то закључујем према злурадим, увредљивим, немуштим и тенденциозним коментарима са друштвених мрежа, прате искључиво српске друштвено-политичке програме и обитељске емисије, а не гледају „домаће“ (глобалистичке) на којима 365 дана у години сви опсесивно-компулзивно плешу, пјевају, кухају, флертују, такмиче се, мршаве, кладе се, навијају, глуме и имитирају, маскирају се и костимирају у супротни пол, – јер они не желе истину, или да нешто  сазнају, да се информирају, да нешто науче, не, већ само да анонимно напишу инвективу или дифамацију, а да их нитко није прозвао.

 

Први космички закон гласи: „Све постојеће темељено је на закону привлачења и одбијања“; други космички закон гласи: „Тамо гдје свакодневно фокусирамо своју пажњу, тамо иде и наша животна енергија“, (која се онда материјализира). То могу бити пјесме и есеји, торте и јухе, а могу бити цисте и тумори – зависи од тога шта генерирамо мислима и осјећајима.

„Око је тијелу свјетиљка. Ако ти је дакле око бистро, све ће тијело твоје бити свијетло. Ако ти је пак око неваљало, све ће тијело твоје бити тамно. Ако је дакле свјетлост која је у теби – тамна, колика ће истом тама бити?“ Матеј, 6:22-23.

Ваља само имати на уму, да супротност љубави, није мржња, већ страх! Стога, волимо оне који нас мрзе, молимо се за оне који нас прогоне, и угушимо већ једном канализацију страха (доток негативних информација из масовних медија).

 

Горе наведени хваставци и кверуланти, пуки су комплексаши који нису надрасли Едипов комплекс и превазишли анални карактер, појединци који никада у животу нису ништа прочитали од Крлеже или Андрића, углавном они појединци који у својој позној доби још живе са родитељима, отромбољени, задригли, атрофираног мозга, још само могу да мрзе оно што пршти животом. Ови бројни мутанти око нас, не желе шетати ливадом у цвату, али не могу нити сједити у гомили, они не могу бити пријатељи, они су замијенили дан за ноћ, друштво за самоћу и учење за буљење у празно, они су мртви за живота.

Мислим да је најстрашнија за њих спознаја, да смрти и нестајања нема, а камо ли одмора – већ је смрт само догађај у животу и, да постоји вјечно школовање, небројени задаци и дјеловање на свеопће добро – „ту и тамо“.

 

„Сретан је онај тко може да се снажним крилом

уздигне у поља свјетла и бистрине,

изнад мрачне туге, боли и мучнине

што му тмуран живот тиште мучном силом.“

Шарл Бодлер, (1821-1867).

 

И за крај: вирус је латинизиран термин за – отров! А овај отров не долази са Истока или Запада, већ га наше сопствене ћелије стварају када су изложене негативним енергетским упливима или информацијама (психичким нападима).

Како год, вирус је зомби, јер није жив! Нема метаболизам, не дише, не размножава се, већ реплицира. Баш као и зомби (вакцина) који угризом (убодом) преноси мРНК информацију у наше ћелије, а ове се потом претварају у уљеза – борнирану дезорганизирану прашину, коју глобалистички вјетрови носе куда год хоће, најчешће бацају у очи здравим слободномислећим појединцима.

 

„Два темеља здравог живота су рад и љубав. Оба захтијевају машту и имагинацију“. Сигмунд Фројд

 

Знам ја да је нужно развијати културу дијалога, учити друштвено-хуманистичке, односно филозофске традиције, сачувати вјеру и породицу, сачувати националну културу и традицију, али и промптно рјешавати геополитичке реалне изазове, примјерице, од круцијалне је важности сачувати „Дејтонски споразум“, сачувати „Резолуцију Савјета безбједности 1244“, итсл.

Међутим, спомиње ли итко данас у „европској породици“, у „балканској крчми“, у  глобалистичким медијима и у школском образовању, оно најважније по нас – спасење? Учи ли се још негдје о души? О ономе што смо! А човјек је уистину разумска душа. И не само то, већ смо душа, дух и тијело!

„Жива је, уистину, Ријеч Божја и дјелотворна; оштрија је од свакога двосјекла мача; продире дотле да дијели душу и дух, зглобове и мождину, те просуђује накане и мисли срца.“ Хебрејима 4,12

 

„Што је човјек, а мора бит човјек!

Тварца једна те је земља вара,

а за њега, види, није земља.

Је ли јавје од сна смућеније?“( Игуман Стефан у Горском вијенцу )

 

Мишљења сам да се ваља посветити цијелом човјеку, зато смо и добили бројна учења од преподобних и просвјетљених личности, као и од највећих философа етичара и религиозних мислиоца нашег времена.

 

„Цео живот је дивна тајна, позната само јединоме Богу.

Нема у животу случајног сплета догађаја – све је са промислом.“( Преподобни Варсонофиј Оптински )

Уживам овог поподнева под прољетним сунцем на тераси локалне биртије и читам надасве занимљиву књигу у којој на 51. страни српски Толстој, Добрица Ћосић, пише: „Крлежа ме је одбацио на VIII конгресу СК Југославије 1964, када смо се посвађали због његовог драстичног смањивања броја убијених Срба у Јасеновцу и мог супростављања легализацији националних економија и стварању националних држава у Југославији.“

Нисам још био нити рођен, а већ су биолошки вршњаци и политички саборци у аустроугарској варијанти бољшевизма радили ми о глави!

 

ОВО СУ ХРВАТСКИ КОМУНИСТИ СКРИВАЛИ

 

1. Како пише у документима америчког FBI: На прсима преминулог Николе Тесле била је књига, отворена на страници са пјесмом „Смрт мајке Југовића“.

– „Смрт мајке Југовића“ је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу „Пјесме јуначке најстарије“, књига друга 1845.

– Ова пјесма описује догађаје везане за смрт мајке Југовића, након битке на Косову пољу 1389. Мајка проналази да су јој муж Југ Богдан и сви синови изгинули, али некако успјева да сузу не испусти и доведе њихове коње кући. Идуће јутро, када јој гавранови донесу руку Дамјана Југовића, мајка умире од жалости.

 

2. Пјесму „Тамо далеко“, тражио је Никола Тесла да му свирају на посљедњем испраћају

 

– Пјесму „Тамо далеко“, личну карту српских војника који су преживјели повлачење преко Албаније и пробој солунског фронта за вријеме Првог свјетског рата, пјевали су од 1917. сви савезнички војници на солунском фронту на својим језицима, али са обавезним стихом „Живела Србија“.

– Ова незванична химна српског војника објединила је чежњу за завичајем, патњу, ратну страхоту, али и снагу народа.

– Композитор пјесме Ђорђе Маринковић, самоук аматерски музичар рођен у кладовачком селу Корбову, написао је текст ове пјесме на Крфу 1916. године. Послије пробоја Солунског фронта, отишао је у Париз, где је убрзо постао популарни композитор шансона и професор цитре.

 

РАЈЕТИНСКЕ ВАКЦИНЕ

 

Има дио „мојег града“, односно, само једно мјесто, познато је по јако-запосленим-грађанима, космополитама који се уз безкофеинску каву труде изгледати нормално-савремено. То је онај тип људи који носи хипертрофиране часовнике, обожава Грету Тунберг, подржава политичке ставове Џо Бајдена, држи паркирани сигвеј (segway) и ховерборд (hoverboard) у гаражи или шета по три кера парковима овог „града“ у еко-френдли фазону.

 

Сви моји суграђани, генерално, свакодневно пили исту пиљевину; кверулантске логореје и питорескни галиматијас: мужјаци причају о паметним телефонима, аутомобилима, фудбалу, роштиљању, политици, … женке пак, причају о послу, дјеци, ноктима и коси, ципелама и ташнама, … а сви при том користе поштапалице, туђице, псовке и неологизме, дакле, као што Кант рече: „једни музу јарца, док други држе сито.“ И тако им пролазе године, деценије и на крају живот – у ништа! Рађају се, једу и пију, празне цријева, уче и читају што им је наметнуто, спавају и праве дјецу, раде од јутра до сутра задовољавајући тијело, а потом оболе и тјело врате у земљу.

Запитајте само неког из те ужурбане плавокрвне гомиле, тко је Филип Латиновић или тко је Ивица Кичмановић, па ћете добити поглед куханог шарана.

 

„А Исус му рече: остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.“ – Лука, 9,60

 

Ако кажу да је то нормално, „па већина тако“, нека им буде, али то није смисао живота разумске душе.

Елем, овдашњи се космополити споразумијевају хибридом – „хренглеског“ језика са архајским имплементацијама. Богати људски спектар осјећаја и опажања, сведен је и осиромашен на само двије инфантилне категорије: „супер“ (енг.) и „катастрофа“ (грч.)! Било да је ријеч о времену, кави или дјевојци у пролазу.

Ријечник ових не-мртвих зелених либералних љевичара сукладан је неуропластици њихова инвалидног мозга који трајно тавори на бројним „smart“ протезама и свакодневном медијском клистиру.

 

„Само оно што је живо, што је духовно, буди се у себи, развија се.“ – Ј. В. Ф. Хегел

 

За овдашњу већину, слобода значи бирање једног од многобројних ТВ канала, избор јогурта у шопинг-молу и заокруживање једног од понуђених кандидата на унапријед припремљеној листи. Међутим, тзв. „демократска слобода“ која им је наметнута споља, као и „политичка коректност“ као скривени лингвистички фашизам – ослободио је у овим човјеколиким бићима оно примордијално и инстинктивно, оно атавистичко и анимално, оно простачко и клеветничко, оно антихришћанско и бласфемично, то и остало, било је запретено у лично несвјесном ових душа. Сада су слободни од традиције, цивилизираности, културе, доброг укуса, лијепог понашања, исправног опажања, граматике и језика, обзира и обавеза – постали су у дословном смислу – „zoon politikon“ (грч. ζῷον πολιτιϰόν: друштвена бића), а да немају појма о тому што је држава, што је нација, што је буржуј (bourgeois), што je ситојен (citoyen), а што пролетер – али су веома дружељубиви. Ваља само прочитати што Шопенхауер пише о дружењу и дружељубивима у „Свијет као воља и представа“!

 

„Човјек није за себе сама слободан; слободно је само оно дјеловање које потјече од Бога, као што је и истинито само неко тому једнако знање.“ – Ф. В. Ј. Шелинг

 

Како год, боље и гроб него ли жалосно стање резигнације, гдје се међусобно тјеше другим недозрелима и немоћницима, гдје се свијет пушта да иде онако како иде, гдје га се препушта пропадању и увенућу свега што интересира човјека као човјека и гдје се све то пасивно проматра из својега кута и у најбољем се случају захтјевима човјечанства супроставља своју негативну врлину.

Свакако, живимо у нехуманом друштву, а постмодерне отуђене елите свему здравом одмажу, јер на хришћанство, породицу и националну културу гледају као на препреку за реализацију својих политичких и економских агенди, па стога и мрзе Православље. Овдашњи пак, мрзе и Светосавље, а да немају појма тко је био интелектуална и духовна хималаја – Растко Немањић!

Елем, банкароидима и гаванима није потребна слободна и одговорна индивидуа која ће критички промишљати, као што им не требају нити христолики ратници истине, већ су им нужни лабораторији и радионице за препарирање и индоктринирање, као и тзв. „тимбилдинг“ и „труст-мозгова“ („think tank“) – све су то неуролингвистичке вакцине за рају, а које носе мРНК неолибералних патогена.

 

„Слобода, узета у смислу неодлученог колебања између многих једнако могућих, није живот него је тек предворје и улаз за збиљски живот. Коначно мора једном она ипак изаћи из тог колебања и доћи до дјеловања, и тек сада започиње живот.“ – Ј. Г. Фихте

 

 

БАУК ХЕШТЕГОВА

 

Давно је била 2016 година када је оксфордски рјечник објавио нови термин за нову појаву – „Пост-истина“! Одавно упозоравах на овај лингвистички мућак из глобалистичких лабораторија у нашем друштвено-политичком животу. Наше се друштво већ добрано налази у ери пост-истине, у којој емоције и лична увјерења имају већи значај од истине.

Елем, пост-истина је феномен гдје чињенице престају да имају значај за креирање ставова и мњења, и гдје су раније формирана увјерења, друштвени митови и наративи важнији за перцепцију друштвено политичке стварности.

Пост-истина је један од кључних концепата за разумијевање проблема дезинформирања, „fake newsa“ и пропаганде.

 

Камо среће да су у питању мишљења великих философа и ствараоца, па кад слушатељи Хегелових предавања запиташе: „Али професоре, чињенице се не слажу с вама и противе се вашем тумачењу свијета!“ – Хегел мирно одговара: „Тиме горе по чињенице.“

 

На страну анегдоте, док нас глобалисти систематски силују на разне начине: данас пак, („cancel culture“) метода „испаравања“ (Орвел), кружи Западом, нова тоталитаристичка идеологија против слободе мишљења и изражавања!

Вишедеценијска се културна реалност саображава новим тоталитарним идентитетским и идеолошким политичким конструктима, док се около нас гомила препарира у политички коректно крдо нове инквизиције.

Започео је мултикултурални лов на вјештице којег би се постидио чак и Јосиф Висарионович Џугашвили, јер док је он са фотографија брисао проскрибиране функционере, данас се из небројених школа брише хисторијска, географска, биологијска и књижевна грађа и мијењају комплетни уџбеници!

 

Вјеровали или не, данашњи култур-марксисти и троцкисти са Запада, заговарају екстремно прогресивистичке идеје и идентитетску политику. А данашње вјештице су сви слободни мислиоци и ствараоци (пјесници, књижевници, академици и професори), а против њих оркестриране хајке воде плаћени масовни медији, њихови студенти и колеге – како у цијелој Америци тако и у регији од Триглава до Вардара!

Глобалистичка инквизиција има гомиле плаћених „невладиних агенција“ и содомистичких покрета, а који метастазирају по друштву и уништавају здраве породице. Примјерице, недавно су, за загребачког градоначелника, сорошевци поставили „зелено-лијевог“ социјал-дарвинисту, са својом инфантилном булументом на електричним ромобилима.

Један од друштвено патогених покрета, излегнут из Василискових јаја – постоји и у нашој регији! Ријеч је о „И ја исто“ („Me too“) – покрету против сексуалног злостављања и сексуалног узнемиравања, Квазимоду друштвених мрежа!

Према мојем личном осјећању и сазнању, то су практични антихришћани и морални первертити, јер буквално – лажу и лажно свједоче, за Јудине шкуде продају душу Ђаволу.

 

Ово испаравање, као пројекат, иде руку под руку с корпоратизмом, који својим омнипотентним технолошким и дигиталним средствима осигурава медијски линч и темељно и ефикасно брисање из готово свих сфера друштва оних који су, од стране мисаоне полиције, виралним хештеговима („#“) означени за „испаравање“.

„Култура испаравања“, са својим јавним срамоћењем на друштвеним мрежама, метастазира из реторти отуђених елита – неолиберала. Она омогућава морално болесним „активистима“ да нападају и прогоне чисте душе који су означени као „конзервативни“, „расисти“ или „хомофоби“, након чега ће ти исти размажени „активисти“ стасати и кренути агилније служити нехуманим корпорацијама.

 

Осјећам, око мене је све више сусједа и суграђана које је настанио Азазел!