ИВАН ТАСОВАЦ: Славиши (Лекићу) велико хвала

Славиша Лекић није ни свестан колико је направио добар филм. Јесте да је ту остала гомила нејасноћа, типа: како је уопште могуће да Вучић никада није рекао ни једну једину паметну ствар, а да је истовремено крао мисли, реченице и читаву политичку платформу од препаметне српске опозиције? Али „Владалац”, у крајњој инстанци, и није филм о Вучићу. „Владалац” је неочекивано субверзивни филм о личним фрустрацијама и политичкој стагнацији у делу српске опозиције, о непраштању успеха и границама људског разума.

Како је Славиши Лекићу пошло за руком да навуче своје саговорнике да демонтирају сами себе пред камерама слободарске Н1 за мене је прилична мистерија.

„Владалац” је прича о људима који су се у Слобино време, макар и декларативно, залагали за демократске принципе, да би их се, додуше, олако, по доласку на власт, одрекли. „Владалац” је епопеја о пропуштеној шанси српске политичке елите израсле из некадашње Демократске странке и о људима који су ментално остали заробљени у тамном вилајету деведесетих. „Владалац” је, пре и после свега, поема о регресији политичког речника.

Славиша Лекић разоткрива оне који су се мењали тако што су постајали гора варијанта себе самих, јер остати исти представља само малограђански сан, и оне који мисле да имају богом дану лиценцу да вређају све људе који су, радећи на себи, преузели одговорност како нам не би увек и за све у историји Србије било одговорно неко „кенгурово мудо” или „белосветски педер” – по речима духовног вође српске опозиције и субјективно независних новинара, Војислава Шешеља.

У свом ауторском пројекту Славиша Лекић вешто наводи духове деведесетих, оваплоћене у разне Петричиће и друге Прпе, да оптуже Вучића за све пошасти цивилизације и сопствених недаћа – изузев еректилне дисфункције. Што, наравно, ни на који начин, не представља потврду њихове функционалности. Али нас подсећа да у демократији свако може слободно да изражава своје ставове и има могућност да бира и буде биран. Наравно, под условом да се не завуче у мишју рупу и прогласи бојкот када треба да свој рад стави на демократску вагу редовних изборних процеса.

Немам ја проблем с њима као што ни они немају ама баш никакав проблем с Вучићем. Суштински, српска титуларна елита има проблем са Србијом која бира на демократским изборима и с европским и међународним организацијама које их повремено, истина млако, али ипак подсете на то.

Али ће зато иза њих остати, ако ништа друго, „Владалац” као фантазмагорични игроказ и сведочење о њима самима, о њиховом личном, политичком, мисаоном и језичком суноврату. Славиши велико хвала!