ИВА БАЈКОВИЋ: Е мој брате православни

Брате или сестро православни, не замерите ми што вас стављам у овај вама мрски контекст који вас асоцира на зло и мрачњаштво, али нам је та вера заједнички именитељ.

Она нас је кроз векове обликовала и створила, те нам је уписана у генетски код као трајни знак.
Опрости јер знам како те то вређа, а ја никада ништа сем љубави у тој прекрасној цркви осетила нисам.
Тражиш од мене брате православни да поштујем друге, да верујем у државу уместо у Бога, да сам толерантна према људима другачијим од мене, да волим све и свја као и ти, али од тебе заузврат добијам само увреде и речи понижења.
Зашто брате – сестро православни? Чиме те то вређа моја оданост вери? Шта сам ти ја у вери урадила да ме називаш примитивном овцом?
Зашто свако има твоје поштовање брате – сестро православни осим нас православаца које гледаш као смрдљиви сир?
Зашто плачеш када изгубиш животињу а радујеш се мојој тузи и несрећи? Зашто последњу кап свога срца дајеш да спасиш једно недужно створење а са друге стране желиш мени све најгоре и да умрем у страшним мукама?
Толико питања а ни један одговор не знам.
Зашто ме мрзиш брате/ сестро православни када ја и за тебе осећам само љубав и жалост што умиреш у свом гневу?
Љубим вас и будите добро. Можда и ја оснујем НВО за заштиту православаца па уколико се нађе на агенди грантова и постане уносан бизнис – волећете и ви мене.