Истина је у затвору категорије А: Зашто Асанж (још) није изручен Америци?

Када је најстроже чувани затвор боља међу опцијама које су му биле у изгледу, онда јасно може да се наслути у каквој се позицији налази оснивач ”Викиликса” Џулијан Асанж. Па зато портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова с пуним правом коментарише да је ”погубљење које је у току тешко назвати ’одлуком у корист Асанжа’”…
Па ипак, у извесном бруталном смислу, одлука лондонског суда овог понедељка то и јесте у односу на алтернативу. Али то не значи и да се британски цинично погубљење Асанжа о коме говори Захарова не наставља у непромењеном облику.
Одлука суда

Оснивачу ”Викиликса”, елем, двојица судија Високог суда Енглеске и Велса у Лондону дали су дозволу да уложи жалбу на претходну одлуку суда у Лондону да буде изручен Сједињеним Државама где му, по Закону о шпијунажи, прети 175 година робије. Уз образложење да се право на слободан говор, сходно Првом амандману америчког устава, не односи на Асанжа јер он није грађанин Америке. Па ваљда зато могу да му раде шта им падне на памет како би му се осветили јер је открио сакриване америчке злочине и друга непочинства.
У сваком случају, донета управо захваљујући аргументацији Асанжових адвоката да ће у Америци бити дискриминисан јер није амерички (него аустралијски) држављанин, одлука лондонског суда само значи да, уместо да одмах буде стрпан у авион и изручен Америци, оснивач ”Викиликса” остаје тамо где се налази још од 11. априла 2019, када је избачен из амбасаде Еквадора да би му лондонска полиција ставила лисице на руке и гурнула га у најстроже чувани британски затвор Белмарш међу убице и силоватеље. Па ће се кроз неколико месеци поново расправљати да ли ће бити изручен Америци.

Пет година у Белмаршу
Једна прилично важна напомена: Џулијан Асанж без икакве пресуде труне у затвору већ пет година. Након што је претходних 7 година провео у кућном притвору у амбасади Еквадора. У Великој Британији он ни за шта није ни оптужен да би због тога био лишен слободе, а камоли осуђен, али то не може да му буде олакшавајућа околност.

Тим пре што га и не гоне јер је објавио нешто неистинито, него баш зато што је истина све што је објавио. На демократском Западу нема места за истину осим у затвору, и то најстроже чуваном. Па је Асанж зато и смештен у Белмарш, међу затворенике А категорије који ”представљају највећу претњу за јавност, полицију или националну безбедност” и оптужени су за тероризам, убиства или сексуално насиље. Сви они су у Белмаршу док чекају суђење или пресуду по жалби, па је, уз један изузетак, са својих пет година досадашње робије оснивач ”Викиликса” ту дуже од било којег другог терористе, убице и силоватеља.

Штавише, како ће истаћи Асанжова супруга Стела, Џулијану је последњи пут дозвољено да се појави на сопственом суђењу још у јануару 2021. године. Сваки следећи пут кад је тражио да тамо буде лично – није му било дозвољено. Овај процес не допушта оптуженом да се брани како сам нађе за сходно; биће да Франц Кафка није био само писац него и пророк попут Џорџа Орвела.
Али Џулијан Асанж се, кажу његови адвокати, не осећа добро после толиких година у тамници, па га можда зато и крију од јавности: само сат времена шетње дневно између четири зида, каша за доручак, танка супа за ручак и ништа много више за вечеру (буџет за оброке износи две фунте дневно по затворенику), а храна се у ћелије дотура кроз отвор на вратима, описао је недавно новинар ”Монд дипломатика” који је посетио Асанжа. Који може да има радио али само ако је купљен у затворској продавници, купљен је али се испоставило да утичница не ваља а поправка није дозвољена.

Напад на слободу говора
Стела Асанж упозорава ових дана и да њеног супруга хоће да изруче држави која се уротила да га убије, што се односи на откриће ”Јаху њуза” да су високи званичници ЦИА разрађивали конкретне планове за његово киднаповање и убиство док је боравио у амбасади Еквадора; да би ипак прешли на план Б – на ово затворско погубљење на које упозорава Марија Захарова.
Све то је, опомиње Асанжова супруга, најопаснији напад на слободу говора у историји. Не зато што је нападнут њен муж него зато што амерички режим овим случајем тврди да било чији држављанин, било где у свету, спада под надлежност америчког Закона о шпијунажи. Са свим пропратним последицама, што Америку претвара у цензора и тамничара на глобалном нивоу. То јест тамо докле сеже њена моћ да цензурише и тамничи.
Па је у складу с тим у Аустралији недавно на пет година и 8 месеци затвора осуђен узбуњивач Данијел Мекбрајд јер је открио злочине аустралијске војске у Авганистану која је противзаконито убила 39 људи. Тиме је, образложили су тужиоци, овај узбуњивач угрозио националну безбедност и спољну политику Аустралије, док је судија приликом изрицања пресуде рекао да је Мекбрајд ”постао опседнут исправношћу својих ставова” те да је злоупотребио поверење – тиме што је разоткрио ратни злочин на који претходно нису хтели да реагују ни унутрашња контрола у војсци ни полиција па је само зато на крају Данијел Мекбрајд на крају с инкриминишућим документима отишао у медије и зато ће завршити у затвору. Ваљда не и онако брутално као његов познатији земљак.

А Канада, још једно од оних пет очију англосаксонске обавештајне заједнице, у исто време пооштрава затворске и новчане казне за све што се – чак и ретроактивно – прогласи за ”говор мржње” на Интернету.
Откуд толика потреба за казнама? Шта остаје од слободе говора на Западу? И шта ће бити с Џулијаном Асанжом?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дугогодишњи новинар РТ-а Небојша Малић и политички филозоф Никола Танасић.