Ишћенко: Русија је победила у Украјини, још јој остаје да победи у дипломатској конфронтацији

Доналд Трамп Getty © Kevin Dietsch

ДОНАЛД Трамп је у тешкој позицији, а његови демократски противници ће то искористити. Зато ће он бар покушати да ограничи њихову способност унутрашњег маневрисања.

Демократе врше притисак на њега – он врши притисак на њих. Трамп је већ лишио државног обезбеђења породицу Бајден и одузео њеним члановима сваки приступ поверљивим документима.

Борба је у току. Трампов главни фронт није спољни, већ унутрашњи. Зато он оволико дуго и овако разговара са Русијом.

Трамп схвата да не може да постигне мир у Украјини под сопственим условима. Да Москва на њих неће пристати.

Русија је победила у украјинском рату и сада јој остаје да победи и у дипломатској конфронтацији. Све док и ту не победимо, борбе ће се наставити.

Ако буде потребно, наставиће се све док Украјина не нестане.

Трамп све ово одлично разуме. Али он има веома тешку унутрашњу политичку ситуацију. Не може себи да дозволи да призна неуспех и да каже: „Разишли смо се са Русијом, враћамо се Бајденовој политици“.

Ако ово изјави, и његови и не-његови бирачи ће говорити: „Зашто онда онај старац није остао на власти? Да он седи у Белој кући, било би мање проблема. Не би било конфронтације са Европом и Канадом. А сад су тамо царине од 25%, а нама расту цене на све“.

САД увозе 60% робе широке потрошње. Зато, ако Трамп наметне заштитне царине својим главним добављачима, његов дугорочни циљ је јасан. Увео је царине великим добављачима САД јер Америка има релативно јефтине изворе сировина и велико домаће тржиште са још увек високом куповном моћи. Односно, теоретски, након елиминисања конкурената, америчка индустрија може да заради. Међутим, проћи ће године док све то не проради и не напуни тржиште. А све то време ће цене у америчким продавницама расти, док ће животни стандард падати.

Другим речима, Трамп ризикује да упадне у хронолошку замку: животни стандард пада, а плодови реиндустријализације тек треба да дођу. Настаће зачарани круг и перманентна економска криза.

За Трампа је зато кључно да ограничи простор опозиције и ојача сопствене способности. Важно му је да не изгуби републиканску већину на предстојећим међуизборима за Конгрес.

Трампов потез са царинама већ тешко погађа Европу.

Европа води политику конфронтације са Русијом. Док је у томе само пратила америчку политику – то је било разумљиво. Европљани су рачунали на победу и поделу плена. Али без Сједињених Држава не могу да рачунају на победу.

Њихова ситуација је тешка. Треба да врате Американце у коалицију, упркос томе што су у конфронтацији и са Трампом и са Путином. Дакле, говорити да Европа може сама да се избори са Русијом је лудило. Зато што је у сукобу са две суперсиле, од чије добре воље зависи и само постојање Европе.

Русија се не може у потпуности обрачунати са Европом војним путем. Може да је победи, али не може да је потпуно окупира. Додуше, заједно са САД на европском континенту – Русија може све. Дакле, Европа ће водити конфронтацију са Америком тачно док Америку не врати са Трампове политике на Бајденову.

Јасно је Европљанима да је бескорисно рачунати на трофеје, јер – чак ни заједно са САД – неће победити Русију. Али заједно са Сједињеним Државама, Европа има веће шансе да добије максималне уступке од Русије у преговорима и да делимично надокнади своје трошкове суочавања са њом.

Ово је луда одлука. Али Европа нема другог избора. Ако конзервативци дођу на власт у Европи, рећи ће: „Разговарали смо о потреби да се води прагматични курс, а не идеолошки. И ови идеолози су нас до те мере гурнули у конфронтацију са Русијом, такву да ћемо морати да станемо у ред да позајмимо новац од неке земље у Африци.“

Конзервативци то могу да кажу на изборима. Шта ће рећи глобалисти? „Момци, направили смо стратешку грешку, хоћете ли нас поново изабрати да то поправимо? Зашто би их онда поново бирали ако би на власт могле доћи нове снаге које су сугерисале да се та грешка не чини?

Зато европске власти врше притисак на конзервативце. У неким земљама глобалисти су почели да затварају своју опозицију. Мислим да је то само почетак. Њихов најважнији задатак је да сломе кичму Трампистима и врате САД у коалицију.

Да, то је готово немогућ задатак. Али немају другог избора. Други избор је самоодрицање. Али они то не желе.

Ми само покушавамо да започнемо преговоре са САД. А наше позиције су дијаметрално супротне. И засад дијалог између Москве и Вашингтона остаје исти:

– Јесте ли за мир?

– Ми смо за мир.

– Да се ​​договоримо о миру. Ево наших услова, ево ваших.

– Ваши услови нам не одговарају, а наши не одговарају вама.

– Онда хајде да још ратујемо.

Реторика Кремља је тренутно прилично оштра и нимало оптимистична. Русија каже: „Покушавамо да се договоримо са Сједињеним Државама, али се то питање још решава на бојном пољу. Тренутно нема других опција.