Иран против Израела: Како се променио безбедносни поредак Блиског истока

Изгледа да вођа Партије Бога у Либану није био у довољној милости свог Бога. Или су се израелске обавештајне информације и крстареће ракете показале прецизнијим, тек, у изненадном нападу прошлог петка убијен је вођа Хезболаха Хасан Насрала. Тиме, је, међутим, Израел прешао ону црвену линију после које је Иран остао без избора и морао да нападне.

Напад је и извршен у уторак увече, стотинама иранских ракета које су с (не)очекиваним успехом пробиле Гвоздену куполу Израела, систем противваздушне одбране који је требало да буде непробојан. Тријумф Израела тако се претворио у жесток ударац Израелу. И обрнуто – жесток ударац који је, обезглављивањем либанског Хезболаха, претрпела осовина отпора илити осовина зла на Блиском истоку, већ у зависности од перспективе и геополитичких наклоности, претворен је у њен поприличан тријумф. Барем за сада.

Убиство вође Хезболаха

А текући рат на Блиском истоку се, непуних годину дана након изненадног упада палестинског Хамаса из Појаса Газе у Израел прошлог 7. октобра, вероватно дефинитивно из Појаса Газе и Израела прелио и на Либан и, напокон, и на Иран. Кога је Израел бруталним провокацијама све време и покушавао да увуче у сукоб како би заузврат у сукоб против Ирана увукао и Америку. Да ли је у питању добра калкулација, друго је питање.

Последња у низу тих бруталних провокација Израела било је убиство вође Хезболаха Хасана Насрале у ракетном нападу у Бејруту, када је настрадао и низ других високих званичника партије и сарадника из Ирана.
Бруталност напада и изостанак обзира према нормама међународног права на страну, овако успешно таргетирање тајног састанка самог врха непријатељских формација у подземном бункеру у Бејруту представљао је истински успех израелских обавештајаца.

Баш као што је то била и операција с експлодирајућим пејџерима припадника Хезболаха која је претходила, те има тумачења и да је једно било директно повезано с другим – да су се сад покојни челници Хезболаха и иранске Револуционарне гарде одлучили на ризични састанак лицем у лице у Бејруту баш зато што им је експлозија пејџера показала да у електронске комуникације више не смеју да се уздају. Потом ће, међутим, бивши председник Ирана Махмуд Ахмединеџад открити да није непоуздана само електроника него и људски фактор – примера ради, особа на челу иранске против-израелске јединице, испоставило се, била је израелски агент…

Нема сумње да је декапитација Хезболаха озбиљно уздрмала ову организацију, с тим што треба подсетити и да је Хезболах већ преживео убиство једног свог челника, Абаса Мусавија 1992. године, после чега је Хасан Насрала и дошао на његово чело и ту и остао све док није ликвидиран прошлог петка.

Напад на Либан

Поведен, или заведен, овим успехом, кабинет израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа покренуо је и копнену инвазију јужног Либана коју зову ”ограниченом и локализованом операцијом” – засад не нарочито успешно, јер се иоле значајнији продор, упркос повлачењу регуларне војске Либана у дубину територије, није догодио. Уосталом, и у прошлом рату против Хезболаха на истом подручју 2006. године израелска војска је била поражена… Но борбе на југу Либана тек почињу.

А своју рачуницу имало је и иранско руководство. Стратешко трпљење израелских удараца, наиме, показало се као узалудно жртвовање људских живота и репутације јер није одвратило Израел. Већ га је изостанак иранске реакције, коју је протумачио као знак слабости, само охрабрио на нове ударце – иако је овоме, како је обелоданио начелник Генералштаба иранске војске Мухамед Багери, допринело и неиспуњено обећање Вашингтона да ће иранска уздржаност бити награђена примирјем у Појасу Газе.

Освета на освету

Није. И зато је уследио напад Ирана на Израел, други после априла ове године и знатно жешћи од тог. Погођене су неке од кључних војних база – ирански извори тврде да је уништено и више од 20 скупоцених авиона Ф-35 – као и седиште Мосада у Тел Авиву. Но, још важније од тога, Иран је Израелу демонстрирао да је и те како рањив. И, још горе, да од Америке не може да очекује Бог-зна-какву помоћ – упркос апсурдној тврдњи Џејка Саливена, саветника за националну безбедност, да је ирански напад одбијен, Пентагон је признао да је на оне стотине иранских ракета са америчких разарача испаљено њих тек 12, и то са непознатим ефектом. Што драстично мења безбедносни поредак читавог региона, а и шире.
Израел сад прети осветом – укључујући и ликвидацију ајатолаха Алија Хамнеија – али прети и Иран још жешћим одговором. То, сад је очигледно, није празна претња.
Како ће Израел одговорити, и шта ће урадити Иран? Шта може да уради Америка? Да ли је нови рат од светског значаја већ започео?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић и сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић.