Индустрија смрти: Најмање 4,5 милиона жртава америчких ратова у 21. веку

© AFP 2023 / ROMEO GACAD

Када је својевремено Мадлен Олбрајт, она америчка државна секретарка која је отворено признала да су јој Срби одвратни, признала и да је смрт пола милиона деце у Ираку била цена коју је вредело платити за остварење америчких интереса, свакоме ко није тако зао учинило се то – пола милиона деце – као претерана цена за остварење било којег интереса.
Да би се, скоро три деценије потом, испоставило да је та цена постала и далеко страшнија: најмање 4,5 милиона жртава у ратовима које је Америка покренула у 21. веку после 11. септембра 2001. Таква је, наиме, ”конзервативна процена” пројекта ”Цена рата” угледног америчког Универзитета Браун из престижне Ајви лиге њихових елитних колеџа.

Глад и зараза

Што ће рећи да овај податак није могуће олако отписати као неозбиљну теорију завере или пак као непријатељску, на пример, руску пропаганду; тим пре што је још једну рачуницу из истог овог истраживања – о два билиона долара потрошена на рат у Авганистану – цитирао и председник САД Џо Бајден кад је правдао америчко бекство одатле.
До те ”минималне” бројке од 4,5 до 4,6 милиона жртава америчких ратова против тероризма – безмало својеврсни амерички Холокауст с обзиром на број страдалих, при чему тај број настрадалих наставља да расте – истраживачи са Универзитета Браун дошли су после 13 година сабирања извештаја с терена. Око 900 хиљада директних жртава у борбама – и 7.000 убијених америчких војника и још 8.000 најамника, неравноправна борба, такорећи, лука и стреле против крстарећих ракета – и бар још 3,6 до 3,7 милиона ”индиректних смрти” од разарања држава и њихових економија, здравствених система, глади…
”Већина индиректних жртава рата последица је неухрањености и инфективних болести”, указује се.
Кад смо код тога, истраживачи с Брауна бележе још један ужасан податак: у овом тренутку преко 7,6 милиона деце млађе од пет година, због америчких ратова, пати од акутне неухрањености.
Патњу оних који су имали ту срећу да преживе, разуме се, није могуће пребројати и уврстити у ову врсту калкулације. У коју није убројано ни процењених 38 милиона избеглица.

Признање Веслија Кларка

Ове језиве бројке односе се на Авганистан и Пакистан, Ирак, Сирију, Либију, Сомалију и Јемен. И ето подударности страховито важне за разумевање праве природе оволиког смртног исхода: пет од ових 7 земаља налази се на оном чувеном списку држава које је, после 11. септембра, Америка одлучила да нападне иако нису имале везе с нападом на Њујорк. О постојању тог списка посведочио је директни саучесник у њиховим злочинима и главни командант њихове агресије на нашу земљу, генерал Весли Кларк.
Другим речима, ово су убиства с предумишљајем. Четири и по милиона убистава.

Ратни профитери

Вероватно би Мадлен Олбрајт рекла да је и то цена коју је вредело платити. А како и да не буде кад је од почетка овог рата против тероризма и деце вредност, на пример, ”Локид Мартина” са 40-ак долара по акцији скочила на преко 450 долара; ”Нортроп Грамана” такође; ”Џенерал Дајнамикса” са 38 на преко 200 долара по акцији, ”Боинга” исто толико. Све у свему, амерички војно-индустријски комплекс зарадио је лепо, од 500 до 1.000 одсто раста за ових двадесетак година. Нема законитогбизнис модела било где у свету који је у стању да донесе профит као ова њихова индустрија смрти.
Својевремено је Роналд Реган супарничку страну оптужио да је ”империја зла”. Али чија је, заправо, империја зла? Колика је цена тог њиховог зла? И да ли је свет то напокон разумео?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили новинар и социолог Слободан Рељић и публициста Марко Танасковић.
sputnikportal.rs, Никола Врзић
?>