Има ли граница: Запад доказује да никад неће одустати од захтева да Србија сама себи здроби кичму

Колико Србија пута треба да понови да неће увести санкције Русији да би се западни емисари, посредници, подсекретари и заменици оканули ћорава посла.

Има ли граница том силеџијском евроатланском бламирању на отвореној сцени да се од једне независне европске државе захтева да учини оно што та земља сматра потпуно супротним свим својим интересима.
Постоји ли начин да насртљивим емисарима посттоталитарне антируске империје у распадању, допре до свести да Србија никада неће погазити своју реч и осрамотити сопствени образ пред прецима и потомцима.

Суманути захтеви Запада

И уместо да постепено схвате безумност јалових насртаја на Србију, суманута офанзива западних утеривача санкција протекле Страсне седмице је кулминирала.

Београд су посетила три америчка јастреба сенатора и директно саопштила српским званичницима на челу са председником Александром Вучићем да очекују да Србија уведе санкције Русији и да одустане од сарадње са Кином.
Пошто нису добили одговор који су прижељкивали, а враћају се празног кофера у Вашингтон, очекује се да САД подигне ниво „преговарача“ који у холбруковском маниру већ спремају ултиматуме за Србе.

Не би било чудно, спекулишу упућени, и да се у финишу те срамотне дипломатске акције без преседана, и сам амерички председник Бајден директно укључи у лобирање како би окренуо Србију од Русије.

И сигурно је, Бајдену неће остати безнадежно да виси рука у ваздуху и имаће са ким да се рукује са стране Србије али и тај дипломатски гест никако неће значити да ће Србија увести санкције Руској федерацији.

ЕУ насрће огољеним речником

Ове недеље, и Европски парламент је формулисао нацрт Резолуције која ће бити усвојена ове године, а у којој се децидно инсистира да се Србија придружи спољној политици ЕУ и санкцијама против Русије.

Огољеним речником, без дипломатских флоскула, језивим и незграпним формулацијама мржње, парламентарци Европе захтевају од Србије да се придружи тој незабележеној политичкој, медијској, економској, културолошкој цивилизацијској агресији против Русије.
Европска унија, уздрмана и згажена осионим Америчким старатељством, наоружана, понижена и додатно пољуљана евроатланском војном силом, уцењује Србију да јој се придружи.

Европа у којој се саветује грађанима туширање хладном водом, расту редови за зејтин, а приближава се зима са папреним ценама енергената, тражи од Србије да дели њено економско благостање.
Пробудили су се и разјарили и војници Империје унутар Србије који све гневније скандирају преко медија: Санкције, санкције, санкције…
Александар Вучић је на Никољдан 2017. године у Кремљу, директно у очи Владимиру Путину рекао:

„Србија никада неће увести санкције Руској Федерацији“.

Исто то је председник Србије поновио ове недеље, на Велики четвртак, у интервјуу за британски Фајненшенал тајмс.

И шта онда није јасно? Колико пута треба да се понови?

Неће одустати никад

Ту долазимо до главне тезе.

Докле год Запад води ову беспризорну хајку и злокобни специјални рат против Русије, он неће одустати ни од сламања Србије.

Јер, у тоталитарној поставци сваковрсног испирања мозгова да би се од Путина створио Хитлер, а од Русије Четврти рајх, не сме да постоји ниједна оаза неутралности и слободе.

У Западној матрици „спржене земље“ против руског народа не сме да преживи ниједно племе и семе из кога ће да исклија нешто што може да уздрма и сруши глобалну кулу антируских лажи.

Не занима евроатланске дубоке мозгове да ли ће Србија да продаје јабуке у Русију, колико ће да плаћа гас и хоће ли да одлети неки авион из Београда за Москву. Ма јок, баш их брига за то. Није то поента.
Циљ је да Србија изгуби независност, да јој се здроби кичма, да поништи саму себе, и да се утопи у безобалну кашу мрзитеља моћног руског народа.

И зато овакав политички и идеолошки Запад никад неће одустати. Иако им је коначни одговор Србије већ добро познат.
Чак и да га више никад не поновимо.