Илон Маск и Владимир Путин: Да ли је спремна замка за председничке изборе у САД?

Сценарио спада у категорију оних који су можда већ виђени – пре осам година кад је Доналд Трамп претходни пут на председничким изборима у Америци против себе имао кандидаткињу која је морала да га победи. С тим што овом приликом главну улогу мамца имају председник Русије Владимир Путин и власник друштвене мреже Икс и којечега другог Илон Маск.

”Волстрит џорнал”, наиме, директно од извора у оној вашингтонској мочвари којој је Трамп претио да ће је исушити – па се у том покушају сам насукао – сазнаје да је најбогатији присталица некадашњег и евентуално будућег председника Америке, Илон Маск, већ извесно време у контакту с најмоћнијим супарником Америке, председником Русије Владимиром Путином.

Обавештајни извори

Неименовани амерички обавештајни званичници откривају ”Волстрит џорналу” – баш сад, непосредно уочи председничких избора у САД – да још од краја 2022. Маск и Путин разговарају редовно о ”личним питањима, послу и геополитичким тензијама”. А упоредо с тим, указује се, одвија се и промена Масковог става о Русији и сукобу у Украјини коју најбогатији човек света више не подржава онако одлучно као што је чинио пре него што је почео да ћаска с Путином.

Овај (наводни) контакт је, наравно, од прворазредног безбедносног и политичког значаја за Америку, објашњава ”Волстрит џорнал”, јер Маск због своје сарадње с Пентагоном има приступ појединим најповерљивијим подацима, а поврх тога му је намењена и важна функција у Трамповом председничком тиму ако га опет буде. Тако да је, очигледно, поприлично проблематично ако је он уистину, малтене, руски агент утицаја каквим га представља ”Волстрит џорнал”.

А за њим и злогласна Викторија Нуланд, доскорашња заменица америчког државног секретара и креаторка кијевског Мајдана, која о томе говори као о већ утврђеној чињеници; што заузврат сведочи да је реч о координисаном раду на утврђивању везе између Маска (то јест Трампа) и Кремља.

Сценарио из 2016.

Кремљ је, међутим, ове информације о тобожњим разговорима Путина и Маска изричито демантовао, уз Масково појашњење да су њих двојица комуницирали само једанпут и то још у априлу 2021, дакле, знатно пре почетка Специјалне војне операције.
Али није важно шта је истина него како (не)истина може да буде употребљена.
Што нас враћа на поменути сценарио из 2016, када је вашингтонска мочвара, коју називају и дубоком државом, а састоји се из корпоративно-медијско-обавештајно-политичког комплекса, преко новинара ”Јаху њуза” Мајкла Исикофа јавности подметнула причу о руским везама Доналда Трампа и његовог тима. Па је онда ту причу, коју је сама подметнула, употребила као доказ да би прибавила налог за прислушкивање Доналда Трампа и његовог тима.

Остало је, наравно, историја – све је то, засновано на лажи, потом искоришћено за измишљање афере о руском мешању да би био саботиран први председнички мандат Доналда Трампа. Који је он ионако узурпирао само зато што су Американци гласали за њега уместо за Хилари Клинтон којој је место у Белој кући било намењено.

Што нас сад и доводи до могућности да подметнута – у ”Волстрит џорналу” – прича о Илону Маску и Владимиру Путину има сличну улогу мамца: да се уз њену помоћ као исфабрикованог доказа поново обезбеди потребан судски налог за активирање обавештајних служби дубоке америчке државе. Како би осујетила Трампове јеретичке намере да обустави рат против Русије у непријатном али не и незамисливом случају да његова предност над Камалом Харис, као што навијају поједини лаковерни републиканци, буде too big to rig – превише уверљива да би је осујетили оним креативним бројањем гласова које је обележило претходне председничке изборе 2020. године.

Случај Џефа Безоса

Уосталом, упркос масовном приливу нелегалних миграната за које Илон Маск јавно сумња да би нелегално могли и да гласају на предстојећим изборима, и упркос томе што у 14 од 50 америчких савезних држава није потребан никакав документ за гласање, анкете, колико им је веровати, показују да Трамп сад стоји знатно боље него што је стајао и 2016. и 2020.

А није неважан ни случај ”Вашингтон поста” Џефа Безоса, те ”Л.А. тајмса” и ”УСА тудеја”, поред осталих, који су прекинули вишедеценијску праксу исказивања јавне подршке председничком кандидату, по правилу, Демократске партије, и одбили да стану иза Камале Харис…
Шта је изазвало ову промену? Чему служе тврдње ”Волстрит џорнала” о контактима Илона Маска и Владимира Путина? И шта можемо да очекујемо на америчким председничким изборима 5. новембра?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили историчар Саша Адамовић, аутор књиге ”Ефекат Трамп”, и политиколог Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије.