ИГОР ПШЕЊИЧНИКОВ: Са Бајденом долази на власт култ великог новца, само новца и ничег осим новца

Аутор: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ

ПОСЛЕ избора, по чијим резултатима је Џо Бајден, по свему судећи, незаконито проглашен за победника, актуелни председник Доналд Трамп даје једну историјску изјаву за другом.

Само помислите: шеф државе говори о одржаним изборима као о „масовној превари“, коју су починиле демократе. У интервјуу за Fox News, он је подвукао да „ако републиканци дозволе да се то догоди“, Американци „никада више неће видети другог републиканца изабраног у овој земљи у Сенат, Представнички дом или за председника“.

Наравно да је Трамп ексцентричан лик. Али не до тог степена да би свесно јавно лагао на штету своје земље и, што је важније, на штету сопствене репутације.

Изгледа да он зна о чему говори.

Амерички либерални естаблишмент, његова видљива врхушка у лицу Демократске партије, борио се на живот и смрт да се не понови „грешка“ из 2016. године, када се победнички марш светског глобализма оклизнуо на Трампу.

Али, најстрашније је то што ће „вашингтонска мочвара“ ту битку сада водити нон-стоп.

Глобалистички либерални естаблишмент, посебно амерички, био је озбиљно уплашен када је Трамп победио на изборима 2016. године. Све протекле четири године, америчка «дубока држава» се трудила да спречи понављање таквог пеха.

А «на терену», у Европи и широм света, либералне „елите“, гледајући у амерички либерални естаблишмент као у свог кормилара, молиле су се за Трампов пораз, што је било видљиво из бројних публикација у водећим светским медијима.

Заправо, овогодишњи избори су били избори са унапред познатим резултатом. И то не зато што је већина Американаца за Бајдена и његов програм. Већ зато што ни у најстрашнијем сну амерички либерални естаблишмент није могао да прихвати Трампов други мандат.

Он је био унапред осуђен на пораз – стварни или намештен – независно од истинске воље већине Американаца.

Нису Трампа демонизовали све четири године у главним америчким медијима, који су део тог естаблишмента, да би му дозволили да поново постане председник САД. Нису узалуд Трампа исмевали и понижавали на новинским ступцима водећи европски медији, који заступају интересе европске владајуће „елите“ у лику бриселске бирократије и глобалиста, који седе у кабинетима националних влада.

Управо зато су скоро сви европски политичари одмах честитали Бајдену на „победи“. Зашто оклевати? Треба унапред изјавити лојалност ономе коме је америчка „дубока држава“ доделила улогу „победника“ над Трампом.

Карактеристична је реакција на Бајденову „победу“ из НАТО, главне војне песнице либералног глобализма.

Трампов предстојећи одлазак из Беле куће у јануару „ствара осећај свеопштег олакшања у Алијанси, чији је опстанак доведен у сумњу током последње четири године. Победа демократе Џоа Бајдена види се као прилика да се удахне нови живот НАТО“, пише један од водећих европских листова.

Сада ће колективни Запад и, пре свега, амерички естаблишмент неуморно радити на томе да се ноћна мора Трамповог председниковања не понови. Тачније, чак не ни Трампа као таквог, већ било које особе, која претендује на Белу кућу, ако не испуњава критеријуме глобализма и која, стога, може да заустави његово победничко освајање света.

Зато Трамп и говори да републиканац никада више неће бити изабран за председника. Јасно је да Трамп не мисли толико на члана Републиканске партије САД, колико на било ког политичара-традиционалисту, који штити националне интересе САД и традиционалне вредности и који се не клања либералном глобализму као религији.

На крају, и сам Трамп је таман толико републиканац колико је и ренесансни песник.

Он само није либерал и није глобалиста, и као такав је ближи републиканцима.

Либерална идеја у свом садашњем тумачењу од стране западне „елите“, не може да нема глобалну пројекцију. То је сада врло агресивна религија која претендује на светску доминацију својих следбеника кроз власништво над већином кључних средстава за производњу, енергетских и других природних ресурса, и кроз контролу над светским новчаним токовима. И, наравно, кроз контролу водећих светских медија, преко којих се свакодневно испира мозак људима на свим континентима.

Ако је веровати Трампу (а нема разлога да му то не верујемо), сада смо сведоци освете, уз помоћ подвале, снага које су за свог теоретичара изабрале Френсиса Фукујаму. А како би се и могло без теоријске, филозофске основе? Тај „апостол“ либерализма је у свом извиканом чланку „Крај историје?“ (1989.) и књизи која је уследила «Крај историје и последњи човек» (The End of History and the Last Man, 1992) прогласио либерални капитализам за последњу друштвено-економску формацију у људској историји.

Према Фукујами, либерализам је једина за живот способна идеологија, на којој ће се и заснивати последњи облик управљања, а других више неће ни бити.

Трампова победа на изборима 2016. године и његова каснија председничка политика пољуљали су Фукујамин теоретски „темељ“ и, према томе, довели у сумњу „једини исправан“ пут којим амерички естаблишмент жели да води остатак човечанства, мада, не као равноправне чланове будућег друштва новог светског поретка, већ као стадо оваца од којих се захтева безусловно поклоњење новој религији и њеним жрецима, то јест америчком либералном естаблишменту.

Сада ћемо, изгледа, посматрати како Бајден и финансијско-индустријска „елита“ САД која стоји иза њега – тај исти либерални естаблишмент, који је и „дубока држава“ – упорно доказују да је Трамп био непријатна случајност, ексцес. И да је у ствари историја света дошла до свог краја и свет не треба да очекује ништа друго осим политичке и економске глобализације – наравно, под вођством САД.

Да ли је Трамп непријатни ексцес?

Ево шта је у јануару 2017. у часопису Project Syndicate писао познати амерички економиста Џозеф Штиглиц: „Растућа неједнакост, неправедан политички систем, влада која иступа тобоже у име народа, али делује у интересу елите од финансијске кризе 2008. године – све то је створило идеалне услове за таквог кандидата, какав је Доналд Трамп. Амерички лидери, који нису успели да правилно организују процес глобализације, морају сами себе да криве што долази нова ера… Трамп није случајност. Ми смо га на својим раменима донели на власт“.

Постоје све основе да сматрамо да са Бајденом као председником, свет очекује кудикамо гори сценарио на војном плану. САД ће заоштравати односе са Русијом и са свим другим земљама које се не уклапају у свет глобалног лидерства Сједињених Држава, изграђеног на универзалном, фактички религиозном прихватању либералног глобализма као јединог исправног модела света.

Посебна опасност је у томе што снаге које стоје иза Бајдена не теже само јачању своје светске доминације, што би се могло и разумети, узимајући у обзир чињеницу да су они власници новца и да су занесени својом гордошћу.

Честа је појава да човек, који је постао веома богат, у одређеном тренутку више није задовољан власништвом над новцем и имовином, већ почиње да жели више – власт над људима. Али овде имамо посла, понављам, са религиозном вером, која је у суштини дубоко антихришћанска. Она не прихвата и све друге традиционалне религије. То је култ великог новца, само новца и ничег осим новца. У том култу нема човека.

И све приче либерала о људским правима и слободама, своде се само на слободу сексуалне изопачености, на слободу да се прихвати хегемонија либерала и одбаци све остало.

Да је реч о истинској слободи, на пример, политичкој, колико би Бајден реално добио гласова?

Либерална идеологија, која предлаже својим присталицама потпуну слободу од свега и, пре свега, од „буђавих“ традиционалних вредности и морала, намећући „вредности“ сексуалних мањина нормалној већини и захтевајући да их прихвате као своје, на крају води човечанство у изумирање или у најмању руку, у драстично смањење броја људи.

На добробит одабране „елите“, која се спрема да живи вечно.

У Белу кућу долазе филозофско-религиозни доктринари, који ће снагом новца и оружја наметати своју «веру» широм света. И постоји опасност да са њима заиста може доћи и „крај историје“.

Ако им се не супротставимо.

Превео: В. Кршљанин

https://zvezdaweekly.ru/news/202012151455-vJjJz.html