Игор Пшеничников: ТЕЖАК ПОВРАТАК ИЗ КУРСКЕ ОБЛАСТИ

Једно од питања друге рунде преговора између делегација Русије и Украјине одржаних у Истанбулу било је предаја тела погинулих војника Оружаних снага Украјине украјинској страни. Помоћник председника Руске Федерације и шеф руске делегације Владимир Медински најавио је једнострану предају шест хиљада тела војника Кијеву. Према његовим речима, она су идентификована и спремна за транспорт следеће недеље.

Хуманитарни разлози који стоје иза овог чина добре воље сасвим су разумљиви. Осим тога, Москва нема разлога да држи лешеве украјинских војника на својој страни, посебно тако велики број. Ми исказујемо поштовање према погинулима не зато што су били украјински војници, већ зато што је поштовање према телу мртвог човека својствено свим нормалним људима. Штавише, и то је сасвим разумљиво: очување тела погинулих захтева озбиљне финансијске трошкове. А Москва није дужна да сноси те трошкове за Кијев.

У међувремену, хтела то руска страна или не, Украјина је поруку Мединског схватила као ударац у плексус. Кијев се објективно нашао у изузетно деликатној позицији, будући да од свог становништва крије право стање ствари на фронту и катастрофалан број губитака у људству. У овом конкретном случају, реч је само о војницима украјинских оружаних снага који су свој крај дочекали у Курској области.

Чак ће и најнаивнији Украјинац лако схватити како се за његову земљу и војску завршила авантура са инвазијом на руску територију, коју је предузео Зеленски како би Западу показао „снагу“ украјинских оружаних снага. Осим тога, информације о томе како Москва враћа чудовишан број тела мртвих војника могле би, наравно, да поремете присилну мобилизацију, праћену срцепарајућим крицима регрута ухваћених на улицама украјинских градова.

Шеф украјинске делегације у Истанбулу, Умеров, још није био напустио Турску и одмах је покушао да се извлачи из невоље. Новинарима је рекао да су се стране наводно договориле о размени тела по формули „6000 за 6000“. Исто се сада дешава у Врховној Ради, где посланици говоре о некој врсти „равноправне размене“ погинулих, за шта је Украјина наводно одавно била спремна.

Сама идеја руске стране о једностраном пребацивању својих погинулих војника у Украјину замагљена је свакојаким причама о потреби утврђивања чињенице смрти, генетске експертизе, процедура идентификације и тако даље. Конкретно, о томе је говорила посланица Врховне раде Јулија Јацик, наглашавајући да би „процес могао да траје и до две године“.

Одакле такав период идентификације? И зашто је она потребна ако Русија говори о идентификованим војницима Оружаних снага Украјине? Ствар је у томе да је, према сопственој резолуцији из 2022. године, украјинска влада дужна да породици погинулог војника исплати око 360 хиљада долара. Једноставна рачуница показује да ће власти „независне“ морати да исплате око 2,16 милијарди долара. Али где да их добију ако је државни буџет већ пун рупа?

Стога је логично претпоставити да би иницијатива руске стране могла да се заустави. Као прво, Кијеву једноставно није финансијски исплативо да преузме тела својих мртвих. И само због тога, Украјина може да поставља препреке и одуговлачи време.

И друго, ако Кијев говори о формули „6000 за 6000“, онда се све може свести на то да наших погинулих војника једноставно нема. Украјинци су већ сад постали заробљеници сопствене формуле размене, измишљене и ширене у пропагандне сврхе замагљивања перцепције становништва о размерама губитака украјинских Оружаних снага.

Зато не би требало да нас изненади ако из Кијева чујемо нешто што ће онемогућити пренос тела његових погинулих војника у Украјину.