Игор Маљцев: НОБЕЛ – ГРАНАТЕ – КРИМ – ХАГ

Нобелова фондација саопштила је да неће позвати амбасадоре Русије и Белорусије на церемонију доделе Нобелове награде за 2022. годину у Стокхолму.

Али ако им кажете да су Нобел и његов брат Нобел били истакнути руски индустријалци, неће поверовати, јер се то не уклапа у њихову бедну политички изокренуту слику света.

Нобелов отац Емануел се 1837. преселио у Санкт Петербург и постао супер-произвођач алатних машина и експлозива, а Алфред је из Санкт Петербурга послат на студије. Кад се вратио, преузео је породични бизнис у Санкт Петербургу, а фабрике су по налогу руског цара почеле да раде за руску војску.

Просперитету нобеловског пословања допринео је Кримски рат (1853–1856).

Гроб Лудвига Емануиловича Нобела налази се на Смоленском лутеранском гробљу у Санкт Петербургу.

Овај логични низ „награда – Нобел – Санкт Петербург – гранате за руску војску – Крим“ може просто да разнесе мозак либералном Европљанину, као кап никотина – хрчку.

Нобелима никад не би пало на памет да не пусте Русе на церемонију доделе. Шта год да се деси у свету.

***

Много је таквих историјских примера. Један од мојих омиљених је о Међународном суду правде у Хагу. Кад самозвани либерални грађани с времена на време почну да плаше Русе Хагом, постаје ми смешно. Па, и тај ваш „Хаг“ су измислили Руси.

Године 1898. Николај II је позвао све земље на разоружање и светски мир, наводећи комерцијалне, финансијске и моралне последице трке у наоружању. Године 1899, цар је изабрао град Хаг за домаћина прве међународне конференције на којој се расправљало о овом питању. А најважније достигнуће руског цара било је стварање Међународног арбитражног суда у Хагу.

Ето кога ви сад плашите Хагом, глодари!

Учите историју, децо: има много тога што вам учитељи из „добрих школа“ никад неће казати.

 

(Телеграм канал И. Маљцева; превео Ж. Никчевић)