Игор Маљцев: ДВА ПЛУС ДВА ЈЕДНАКО БАЈДЕН

Не бих желео да се придружим хиљадама „путино-експерата“ који по цео дан говоре јавности шта тачно мисли Путин, шта планира, шта предлаже. Притом, са свих страна државне границе. Мислим да они све разумеју на исти начин као и вирусолози који су постали војни аналитичари. У Немачкој, на пример, постоји израз Putinversteher – „онај који разуме Путина“. При чему се овај термин користи за уништавање идеолошког непријатеља – јер „ако разумеш, то значи да саосећаш, а то значи да си Путинов агент и непријатељ европске демократије“. Супер логика, помало нацистичка.

Али ево у чему је ствар – све је више људи који разумеју о чему Путин говори. И што је најважније, они сами разумеју шта се дешава у свету, без икакве руске пропаганде, једноставно зато што људи (па, бар неки од њих) понекад размишљају. И још – упоређују. И кад некако чују (са забрањеног Russian Today) шта Путин говори – интерној или спољашњој публици (за разлику од многих, код њега нема разлике у порукама зависно од географије), они то упоређују са својим унутрашњим камертоном и схватају – „па овај руски председник каже оно што ми мислимо“.

Ако на Земљи постоје људи који још увек разумеју да је 2 + 2 = 4, то не значи да су они из исте партије. Они знају да је то тако. Само што од својих политичара одавно нису чули те једноставне речи: „два плус два је четири“.

А овде – у низу Путинових говора, где руска публика углавном ослушкује речи о Специјалној операцији, о Украјини или мобилизацији, остатак света гладних и робова чује оно што не жели и не може да формулише њихова сопствена политичка класа и медији са безбројним „активистима“. Одједном – о проширеној дефиницији џендера или о томе да је „за Русију концепт трећег пола неприхватљив“. Сви су одмах потрчали да се свађају око џендера и пола, о скали женствености/мушкости и млате једни друге по глави дилдом. А нормални људи помисле: „Барем негде деци неће давати таблете са хормонима – блокаторима пубертета“.

Путин такође каже да је започети колапс западне хегемоније неповратан, да је свет ушао у период фундаменталних револуционарних промена. А пошто то изгледа као антиколонијална порука, у свим земљама погођеним модерним колонијализмом ове речи се такође римују са локалним осећањима. Или чак са слоганима уличних демонстрација. Да ли су сви ови људи путинисти? Највероватније још не. Али они сигурно знају да је 2 + 2 = 4. И Путин то зна. Па и ми, генерално, такође наслућујемо.

Али у међувремену, The Washington Post верује да су свуда около путинисти. „Крајем прошлог месеца, он (тј. Владимир Путин) одржао је говор који би звучао познато – и привлачно за многе – у демократијама од Сједињених Држава до већег дела Европе. Ово се поклапа са реториком десничарских политичара наклоњених Русији у многим демократијама“, пише WP.

Ох, овде се опет намигује према Орбану или Берлусконију & Co, и што је најважније, према магичној речи „десница“. Након што су лево-зелени политичари поставили дневни ред у већини земаља условног Запада, за медије које контролишу либерали не постоји погрднија реч од речи „десница“, и овим „десничарством“ они застрашују свог читаоца, гласача и просто просечног човека. Ово изгледа не само антинаучно (ако је политичка наука наука, у шта јако сумњам), већ и гротескно. Гротескно на лош начин: као, не даш да се твом детету одсеку гениталије у име светлости, доброте и слободе – то значи да си већ десничар, крајња десница, ултра десница, нациста и фашиста. Логика сасвим примитивна. Али „демократе“ су толико без укуса да уопште не разумеју о каквим глупостима причају.

Зато су толико нервозни кад Путин каже да су они који су спремни да живе по правилима Запада политички мазохисти и „следбеници нетрадиционалних политичких односа“. Они то виде као приговор Западу – у недостатку јаких лидера који би заиста могли да реше проблеме са којима се свет суочава. А ако половина бирача у САД дође до истог закључка – да ли их треба сматрати следбеницима Путинове идеологије? Тешко. Они су просто схватили да је у савременом америчком координатном систему 2 + 2 једнако Бајден.

Али најјачи одјек Путинове речи имају у такозваном Трећем свету, који је поново бременит антиколонијализмом. И кад Путин данашњи сукоб у Украјини позиционира као конфронтацију са „првим“ светом, они схватају да се сада боре и за њих. За ослобођење од бескрајног диктата Запада.

Да сам на месту локалних аутора и „политолога“, избегао бих искушење веома светлих нада у „народне конфронтације у Европи“. И бољшевици су, на почетку своје владавине, обећавали револуцију најпре у Немачкој, затим у Европи – и шта?

Најинтересантнији је сад одјек у арапском свету, у Азији, у Африци. Ако негде видимо путинисте, онда ту. На чему честитамо редакцији Washington Post-а.

 

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)