Игор Маљцев: БОЉЕ ДА НЕ ОТВАРАЈУ УСТА МИМО СЦЕНАРИЈА

Ускоро ће холивудске звезде рећи да Трампа никад нису називали Хитлером и фашистом. Рећи ће да га никад нису јавно називали г@вном, као што је то урадио Роберт Де Ниро. Или ће једноставно испотиха чистити друштвене мреже и демократске медије. Као што се то једном десило на претходним изборима, на којима је победио Трамп, кад је певачица под надимком Мадона на митингу вриштала да треба под хитно бомбардовати Белу кућу.

Сад ће се они правити да су бели и пахуљасти, а све ове прљаве и подле медијске кампање – просто, такве су изборне традиције у Америци. Позивајући се на причу Марка Твена „Како сам изабран за гувернера“. Не шалим се – баш јуче сам видео једног бившег руског новинара, који је побегао у САД, како прича о овим „традицијама“ из 19. века.

Не, то нису традиције – овај пут је Демократска странка довела земљу, а са њом и цео свет зависан од Америке, у стање хистерије и невиђених подела, само да би остала на власти.

Каква је само организациона и финансијска моћ бачена у надувавање жабе бесмисленог лика Харис до титуле „једине наде за ову земљу“! Тим средствима било би могуће организовати још један мали рат.

Најгори од свих сад су сателити, који су се, попут својевремено Меркелове (испоставило се, крајње неразумна дама), уклопили у сву америчку дем-пропаганду као да је њихова властита, и нису се либили да објашњавају својим читаоцима и бирачима зашто је Трамп – хитлер-хитлер-хитлер. А понекад и Стаљин (дотле је догурао Atlantic Monthly).

Отуда јутарњи наслов испод Трампове фотографије у некад пристојним новинама Die Zeit, који само показује степен деградације локалних медија: Fuck.

Они су стварно веровали да машина безбројних либералних преносних зупчаника на свим нивоима – од новина и ТВ-а, IT гиганата и малих невладиних организација до „зелених“ наставника и „зелених“ министара – никад неће дозволити да „правилни кандидат“ изгуби. („Зелени“ одавно немају везе са екологијом, већ су у потпуности за Демократску странку и све што она емитује широм света).

Како је Харис могла да изгуби, кад су „најбољи људи у Холивуду и шоу бизнису“ позвали да се гласа за њу? Како може да изгуби кандидат за којег навија и сама Тејлор Свифт? А Опра Винфри?

Сад мало детаљније.

Чим је, као резултат нејавне завере, актуелни председник Бајден уклоњен из трке и на његово место утиснут вештачки конструкт црне Индијке (апсолутно идеалан по стандардима овог woke-смећа), један број културних делатника осетио је неконтролисану жељу да подржи њену кандидатуру у биткама са „Хитлером наших дана“. Одједном се испоставило да Тејлор Свифт, Харисон Форд, Лео Ди Каприо, Шер, Џулија Робертс, Брус Спрингстин, Џенифер Лопез, Бијонсе, Еминем, Били Ајлиш, Џорџ Клуни, као и група Foo Fighters не само да знају ко је Камала Харис, већ су такође спремни да је endorse на изборима.

Узгред, музичари воле реч endorsement – у музичком послу то значи уговор са фирмом-произвођачем музичких инструмената. Ево, ти си endorser фирме Gibson и бесплатно ти дају гитаре од 10 хиљада долара, плус кеш, а ти се правиш да цео живот свираш искључиво на њима. И обавезан си да се фотографишеш само са њима. И то је то. Само сад са кандидатом.

И гле, ови милионери-ендорсери у потпуности подржавају мадам Харрис. Потпуно уверени у њену победу – „јер она држи све под контролом“. Јер у лево-либералном Холивуду, говорење у име Трампа значи потписивање сопствене професионалне смртне пресуде. Уосталом, Холивуд је одавно прешао са стварне креативности на промовисање најочајније пропаганде наратива америчке Демократске партије.

А ми нећемо чак ни упирати прстом у црну Малу сирену из нових дизнијевских филмова – можда уметник то тако види. Али смо ипак у стању да разликујемо политичку кампању од креативности. И америчка публика то може – зато је пропала још једна франшиза „Ратова звезда“, где се црне лезбејске џедаје препуштају радостима деколонизације.

Свима се смучило лицемерје локалне индустрије снова. Сви ти снови се болно поклапају са програмом странке. Знамо то одавно – несрећни СССР је са свих страна критикован због партијности књижевности и друге културе, и причали су нам да је у слободном свету (САД) све друкчије.

А онда се испоставило да, наравно, није тако: све је још горе.
И кад се милионери, трговци лицима, изненада пријаве за кандидаткињу која лаже да је она, обична девојка-негританка, ишла у школу и патила од расизма, то више није смешно. Зато што је кандидаткиња-милионерка јездила татиним аутом у привилеговану школу, и то не у САД, већ у Канади, и није искусила никакав расизам. И тако даље. Бесконачно.

Они све време лажу. И раде то аутоматски – друкчије се не може објаснити лагање у свету где се све проверава у пар кликова.
Још једном смо се уверили да је за сценске и филмске раднике боље да не отварају уста мимо сценарија.
А сад да видимо зашто је Холивуд пожурио да се пријави у индорсере.

Док нам наши либерални културњаци причају како амерички филмски бизнис не узима ни пени од државе, „отац“ пројекта Камала Харис, извесни Барак Обама, смислио је како да спроведе партијску линију у кинематографији још ефикасније. Под њим је развијен систем финансијске подршке филмској продукцији од држава, округа и градова у виду повраћаја пореза. И то вам омогућава да уштедите и до двадесет милиона долара на продукцији једног филма. А Роберт Де Ниро, који је из оклопног аутомобила узвикивао „Трамп-срање“, на пример, има свој филмски студио – Tribeca. И шта мислите, одакле му новац? Да, то је то…

Немојте мислити да ће сви ови људи сутра престати да вам снимају Дездемону црнкињу, како стење под петом белог колонијализма Млечана, који су још и Јевреје затворили у први гето. Пред очима имамо диван пример – наши локални преводиоци културних вредности Демократске партије САД ево три године не мирују, пузе из свих пукотина. И то током реалних борбених дејстава.
Тако да ће и ови симболи прошлих епоха Трампу попити још крви.

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)