Игор Ивановић: Руска идеолошка контра: шта доноси „Указ 809”

Иако је у јавности откривен само мали део документације из Епстинових преписки, овај садржај је сасвим довољан да на основу чињеница изведемо прецизне закључке, и поред сазнања да су милиони фајлова остали необјављени. Данас само онај ко не жели да сагледа фактицитет – без обзира да ли то чини из лукративних или идеолошких разлога – може и даље да пропагира западне (европске) вредности као универзалну врлину. Данас је и „плавушама“ све постало јасно.

Дакле, мирне душе и здраве памети можемо да изведемо следеће закључке:

1. Западна елита је сатанистичка, педофилска, настрана, окултистичка, садистичка, чак и канибалска. Они упражњавају окултна жртвовања деце коју пре тога муче да би им након ритуалног убиства пили крв или јели делове њихових тела (постоји теорија да деца због адреналина услед претходно претрпљеног бола и страха луче посебне материје, од којих западна елита прави препарат под називом ”адренохром”, за који сматра да је еликсир вечног живота). У Епстиновим фајловима постоје и докази о сексуалном иживљавању над малолетном децом која нису ни у пубертету. Човек просто долази до закључка да делови западне елите склони класичном промискуитету и екстремној похлепи представљају њен „бољи“ део.

2. Овакви кадрови се већ пола века регрутују и пројектују за успон на врхове западних држава преко идеолошких радионица, при чему као филтер служе курсеви „Фондације за отворено друштво“ Џорџа Сороша, „Светски економски форум“ у Давосу Клауса Шваба, пројекти „Рокфелер фондације“ и слично.

Углавном, сви ови кадрови имају дугачко искуство рада у међународним корпорацијама или светским банкама (рецимо, француски председник Макрон који је радио за Ротшилде, чији блиски сарадник и чак заступник је био Џефри Епстин, или немачки канцелар Фридрих Мерц, који је до 2020. године био председник надзорног одбора немачког огранка Блекрока). Данас је тешко наћи западног политичара у врху владајућих или опозиционих странака који није припадник ове настране Секте богаташа, а њени чланови су, поред политичара, и многи други утицајни појединци: племићи, бизнисмени, менаџери, продуценти, глумци, режисери, ТВ-водитељи, банкари, лобисти, научници, експерти, дипломате…

3. Острво Џефрија Епстина „Литл Сент Џејмс“ на коме су спровођена безумна злодела и тешка кривична дела није једино и усамљено место унутар Колективног запада за сличне радње. Овде је само случај о најинтригантнијој и најекспониранијој локацији унутар моћне и прикривене мреже сличних обредних стратишта.

Али после Епстинове афере мора се занавек престати са класификацијама свих људи који деценијама говоре јавно о овом злу као о теоретичарима завере. Такође се мора одати јавна почаст свима од њих који су ову своју храброст платили животом. Превише је нелогичних самоубистава, сумњивих саобраћајних незгода или изненадних смртоносних болести код многих истраживача са Запада, који су страдали борећи се да им деца не одрастају у свету у коме влада сатанистичка, педофилска и канибалистичка елита.

4. Аргументи да иза читаве афере стоји израелски обавештајни апарат, јер је посетиоце Епстиновог острва уцењивао тајним снимцима кривичних или срамних радњи су вероватно тачни, али не чине свеобухватно објашњење овог феномена. Епстиново острво, као и сва друга неоткривена стратишта, постоје првенствено зато што целокупна западна елита жели да таква места постоје. Штавише, припадници те елите се утркују да добију позив за присуствовање овим сатанистичким ритуалима.

Поред задовољења сопствених најпримитивнијих и најмрачнијих нагона, они сматрају да су тако купили улазницу за присуство у највишим светским кулама моћи и значаја. Оптуживати превасходно „Мосад“ за постојање ових злокобних острва унутар Колективног запада било би лицемерно. Ова острва постоје јер су логични производ једне цивилизације која је материјално прогласила божанским и која је укинула апсолутне вредности у весељени, подређујући све идеологији људског сладострашћа. „Мосад“ је само могао да лукаво искористи већ затечено стање.

5. Код свих осталих цивилизација на планети ван западне, као и код једног дела људи унутар либерално-западних друштава, постоји огроман презир и бес према западној елити. И руско-православна, и хиндуистичка, и будистичка, и исламска друштва, са болом у срцу гледају на све дечије жртве које је искориштавала заблудела западна елита. Зато је сасвим разумљиво када Иранци на ракетама које се спремају да лансирају исписују на персијском језику поруке солидарности са жртвама Епстиновог острва.

У исто време сви ови народи посматрају тобож уметничке приказе посетилаца Епстиновог оствра – попут Била Клинтона у штиклама и женској хаљини – и памте како их је та „елита“ бомбардовала, муницијом или речима. На жалост, унутар Колективног запада већина људи вољно затвара очи пред овим лудилом и спремни су на ћутање услед страха или жеље да сачувају лични комфор. Превише је сличности са Европом с краја тридесетих година прошлог века…

6. Вишедеценијска агресивна кампања на Колективном западу у корист хомосексуализма и трансџендеризма није никакав покушај подршке наводним модерним вредностима или солидарност са угроженим слободама мањинских заједница. Ваљда је данас свакоме ко има могућност да примени елементарну логику јасно да се ради о паравану иза кога се крије заблудела западна елита, која у сопственом разврату иде бар један корак „унапред“ у односу на кампање које јавно пропагира. Стриктно кажњавање свакога ко би поставио питање смисла промоције идеологије трансџендеризма и хомосексуализма служи као предстража за покушаје отварања мучнијих питања о настраности унутар западних друштава.

Путинова одлука

Са оваквим стањем се сусрео Владимир Путин када је одлучио да 24. фебруара 2022. године загази у блато украјинског ратишта. Уз то је имао и болно сазнање о патолошкој лажљивости западних политичких елита чија традиција лажи се симболично може идентификовати кроз преварне споразуме „Минск 1“ и „Минск 2“. Пре тога је кроз проучавање историје, као и кроз трагедије у сопственом породичном стаблу много знао о свирепости и пљачкашком духу западне цивилизације. Дакле, знао је добро са киме има посла и повукао је изнуђен потез.

Међутим, Руска Федерација није схватила украјинску интервенцију превасходно као битку за сопствену безбедност или заштиту руско-језичких територија и становништва. Путин је отпочео један много важнији сукоб, исконски рат за вредности читавог човечанства.

Насупрот Епстинове коалиције и њиховог вредносног система, председник Владимир Путин је деветог новембра 2022. године донео чувени „Указ број 809“ (даље: Указ), који поред Основа државне политике говори и о „очувању и јачању традиционалних руских духовно-моралних вредности“. Овај документ је универзалног људског карактера и представља апсолутну противтежу свим „вредностима“ Епстинове коалиције. Шта је записано у овом Указу?

Поред осталог, у уводном делу Указа се каже следеће: „Традиционалне вредности су морални оријентири који формирају поглед на свет грађана Русије, преносе се са генерације на генерацију, чине основ општеруског грађанског идентитета и јединственог културног простора земље, јачају грађанско јединство и налазе свој јединствен, самосвојан израз у духовном, историјском и културном развоју вишенационалног народа Русије“.

Уочљиво је инсистирање на преносу традиционалних вредности кроз све генерације, чиме је подвучена кључна разлика у односу на савремени западни поглед на свет који пропагира да „све почиње и завршава се овде“. Неолиберално „јеванђеље“ говори о материјалном свету у коме свако друштво и свако покољење имају право на пролазне моралне законе, самим тим и сваки човек успоставља етички кодекс сам за себе.

У Путиновом Указу се јасно подвлачи органска зависност сваког човека од народа као целине, док се западни поглед на ствари бави људском срећом само у једној, тренутној и пролазној димензији.

Указ конкретно набраја шта чини традиционалне вредности: „Живот, достојанство, људска права и слободе, патриотизам, грађанска свест, служење Отаџбини за њену судбину, високи морални идеали, јака породица, стваралачки рад, приоритет духовног над материјалним, хуманизам, милосрђе, праведност, колективизам, узајамна помоћ и узајамно поштовање, историјско памћење и континуитет генерација, јединство народа Русије“.

Путин је отпочео један много важнији сукоб, исконски рат за вредности читавог човечанства

Овај пасус би могао да представља химну сваког традиционалног и хуманистичког народа, заједнице и појединца на планети (подразумева се да би у последњем појму свако додао назив своје државе). Указ прихвата све позитивне либералне вредности када говори о људским правима и слободама, узајамном поштовању или грађанској свести, али уводи врло битне моралне одреднице попут милосрђа, праведности, хуманизма и високих моралних идеала.

Као чврст темељ очувања људског и историјског, услед опасности кварења због инфлације либералних трендова, Указ подвлачи непромењиву базичност јаке породице, историјског памћења и континуитета генерација, као и служење Отаџбини за њену судбину. Указ такође подсећа на све универзалне људске вредности које је неолиберализам себично покушао да присвоји: право на живот, достојанство и стваралачки рад.

Кључна одредница у Указу говори о нужном приоритету духовног над материјалним, чиме је хирушки прецизно указано на суштинску разлику у односу на западни светоназор који је готово цео вулгарно материјалистички. Из ових дијаметрално супротних углова гледања настају два различита универзума.

Очување вредности

Указ види у процесу формирања „традиционалних вредности заједничких и за верујуће и неверујуће грађане“ кључну улогу религија, и набраја „хришћанство, ислам, будизам, јудаизам и друге религије“. Ипак, подвлачи да „посебна улога у успостављању и јачању традиционалних вредности припада православљу“.

Као највећа претња традиционалним вредностима конкретно се помињу активности терориста и екстремиста, одређена средства масовних информација и масовних комуникација (медија), али и „деловање Сједињених Америчких Држава и других непријатељских страних држава, низа транснационалних корпорација и страних непрофитних организација (НВО)…“ У светлу нових сазнања око Епстинове афере постаје јасно да је овиме Путин гађао у главу ону библијску змију, пресвучену у савремено западно рухо.

Кључна одредница у Указу говори о нужном приоритету духовног над материјалним

У Указу се прецизно наводи штетни утицај ове деструктивне идеологије, како појединачно на грађане тако и колективно на државно-националне интересе, у случају прихватања оваквих новокомпонованих „вредности“. Каже се да су оне туђе руском народу и деструктивне за руско друштво уз конкретно набрајање: „…укључујући култивисање егоизма, сведозвољености, аморалности, порицање идеала патриотизма, служења Отаџбини, природног продужетка живота, вредности јаке породице, брака, многодетности, стваралачког рада, позитивног доприноса Русије светској историји и култури, као и разарања традиционалне породице путем пропаганде нетрадиционалних сексуалних односа“.

У следећем члану Указ врло јасно подвлачи: „Деструктивни идеолошки утицај на грађане Русије постаје претња за демографску ситуацију у земљи“. Зар је потребно нешто више рећи о људској и националној суштини од написаног? Најзад да неки високи документ јасно и храбро прецизира како је западна култура смрти, која пропагира хомосексуализам и транс-џендеризам као врхунске вредности, највећа опасност за физички опстанак сваке нације.

У завршним члановима Указ под једним од приоритетних циљева поставља и „формирање на међународној сцени имиџа руске државе као чувара и заштитника традиционалних опште-људских духовно-моралних вредности“.

На свакоме је да изабере по сопственом укусу и по сопственој путањи срца, у свету којих вредности ће живети он и његова деца. Добро је да је данас бар све постало јасно, и да више нема мимикрије око садржаја некаквих западних вредности, због којих су код нас генерације и генерације провеле живот у самообмани и самопрезиру.

Дакле, даме и господо, сви појединачно смо дошли до историјске раскрснице која нам пружа следећу могућност вредносног избора: на Запад или на Исток. Нема више врдања, нити има простора за глумљење сопствене смрти „док не прође медвед“. Медвед је устао са Истока и пропео се на задње ноге у намери да заустави западну Звер из „Јовановог откровења“.

Сестре и браћо, нека свако сам одлучи којим путем ће се његова душа кретати, према Западу или Истоку. Ако свако од нас појединачно, попут наше „жуте“ или напредњачке елите одабере да „чврсто корача европским путем“, онда нека одмах резервише себи, деци или унуцима карту за неко ново „Епстиново острво“. Лично немам никаквих дилема: мој поглед је уперен према источном Сунцу, које је грејало Светог Саву када нам је означио пут, и тамо где је сведочио Свети старац Серафим Саровски. Нека нам Бог помогне.

Игор Ивановић је публициста из Београда, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије и аутор књиге „Против авнојевског света”. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Wikimedia commons/Testus/CC BY-SA 3.0