
Емануел Макрон је поручио да се „народ Венецуеле ослободио диктатора“, а сви смо у реалном времену водјели да је у тој причи народ невин. Мода да јавно слажете и не трепнете одавно царује широм Запада. Узалуд очигледност, лидери лажу, а онда претходну лаж затрпају новом, тако да се на крају нико не сјећа колико је пута неко слагао.
Наш народ и цијели регион су мали, али овакве изјаве европских државника показују да је Западна Европа постала европица. Њена зависност од САД је највећа икад. Њена спољна политика не постоји, изузев према мањим регионима и заједницама. Постаје фрустрирајуће.
Да су Американци јуче окупирали пола Средње и Јужне Америке, „Европљани“ би поздравили колико их год Трамп омаловажавао и подцјењивао.
Аналитичари су у галопу, сви знају шта је следеће и углавном се закључује да ће ово Русију бацити на кољена јер ће јефтина нафта из Венецуеле оборити цијене на свјетском тржишту до нивоа да се руски буџет распадне.
Браво мајстори!
Заправо је другачије. Русија би могла да трља руке када би све посматрали кроз трговину.
Кина данас кључно ослања свој увоз нафте на Русију, из које годишње увози сирову нафту у вриједности од приближно 60–65 милијарди америчких долара, што чини око 20–25% укупног кинеског увоза нафте. Насупрот томе, увоз нафте из Венецуеле има знатно мањи економски значај: иако Кина преузима већину венецуеланског извоза, његова годишња вриједност износи тек око 3–5 милијарди долара, односно 3–5% кинеског увоза нафте. У апсолутним бројевима, то значи да Кина из Русије увози нафту приближно 12–15 пута већег финансијског обима него из Венецуеле, што јасно показује да је руска нафта стратешки, а венецуеланска тактички и допунски енергетски извор за кинеско тржиште.
Јасно је свима који знају нешто о спољњој политици да јучерашњи догађај неће пореметити свјетске токове нафте, али ће у будућности дати право великим силама да непослушне лидере у својим регионима отимају, смјењују и убијају. Од памтивијека јачи качи и тлачи само се мијењају модели. Данас је важна представа јер је све маркетинг.
Већ ће се појавити Мадуро кокице које ће постати хит – поједеш паковање док одгледаш филм од 120 минута на тему „Како је спашен свијет“!
Чини ми се да је госпођа Калас изјавила јуче нешто као: Мадуро нема легитимитет! Дивно! Важно је да га имају вође у Бриселу, а на изборе за европске посланике изреда изађе по тридесетак одсто гласача.
Свијет је постао суровији, а лаж најсмртоносније оружје.
Доналд Трамп је мајстор манипулације – ради шта хоће и гдје хоће, пардон, гдје му може бити, спасава свијет од злих момака играјући голф.
Када идуће године припоји Гренланд Данска ће објавити рат Деда Мразу. Ирваси ће, очигледно је, притећи у помоћ.