Само немој да лажеш
Немој да лажеш ко си и од кога си!
Боље је да ћутиш него да лажеш, али је „не знам“ поштенији одговор од онога „нећу“ или ,“не смијем“ да ти кажем.
Ако си постао нешто друго, неко други и другачији од ђедова и прађедова, немој да мислиш да си им се осветио – ниси ни први ни последњи.
Ако је погријешио отац немој и ти, зато те и има; да исправиш грешку.
Ако не вјерујеш никоме од својих питај туђина, он сигурно зна.
Ако не вјерујеш: својима, Петровићима, Немањићима, Обилићу и Косову није ни важно шта ћеш написати.
Ипак, како се год напишеш и потпишеш сви ће изузев тебе знати који и чији си.
Немој да лажеш зато што мислиш да си паметнији; кад лажу и паметан и аветан су браћа.
Лијепо је бити неко други, али тај други нијеси ти – само ти се казује.
Бољи од тебе су изгинули да ти не мораш лагати.
Ако не вјерујеш запитај се у шта невјерујеш.
Ако не вјерујеш никоме од вајкада, ако су ти сумњиви праоци и прамајке, историја и географија, запуштени оџак и зарасла кућа; иди на гробље, њега ти одржавају они који ти познају претке, не питај ништа, ћути и читај.
Само немој да лажеш и да расплакујеш мртве.