Глеб Простаков: СТРАХ ОДЛАЖЕ ПЉАЧКУ

Бриселски коридори ових дана подсећају на штаб за управљање кризама. Самит ЕУ, који се продужио и после поноћи, постао је бојно поље између здравог разума и политичке хистерије. У питању је судбина замрзнуте руске имовине, а са њом и будућност рата и мира на континенту.

Хајде да разјаснимо неколико основних тачака. Европи је једноставно понестало новца за подршку украјинском пројекту. Буџетске инјекције у европски војно-индустријски комплекс су исцрпљене, а америчка помоћ се сада купује уместо да се пружа бесплатно. Самит ЕУ, који је завршен потпуном бесмислицом, одржава се усред широко распрострањених протеста европских пољопривредника чији производи брзо постају непотребни због трошкова производње.

Ратовати против Русије руским новцем – то је идеја која опчињава Урсулу фон дер Лајен и њене присталице. Идеолошки, ова идеја се савршено уклапа у постојећи поглед на свет у ЕУ. Русија је, због непажње, задржала највећи део своје уштеђевине у ЕУ. Па зашто онда не окренути новац Москве против ње саме, користећи га за потребе Украјине, али пре свега, за европски војно-индустријски комплекс? Али, лепа идеја је изгубила спор пред здравим разумом.

Управљачи великих европских предузећа – банкари и индустријалци – одмах су схватили последице одлуке о конфискацији. Крађа новца из Русије резултирала би тренутним губицима од преко 127 милијарди долара. Количина западне имовине коју би Москва могла да конфискује као одговор одмах би преполовила ефекат тешке одлуке коју разматра Европска унија.

Аустријски Рајфајзен, италијански Уникредит и преко две хиљаде других западних компанија које настављају да послују у Русији наћи ће се као таоци бриселске авантуре. Белгијски Euroclear, који држи 17 милијарди евра имовине клијената, биће прва жртва. Тешка аутоимуна болест супротставила је Брисел као главни град Белгије њему као главном граду Европске уније.

Занимљиво је да би тренутно непромишљеност ЕУ могла бити чак и корисна за Москву. Руски буџет је у дефициту, цене нафте врше притисак на приходе, а економија осећа последице високих каматних стопа. Министарство финансија је принуђено да тражи нове изворе финансирања кроз домаће задуживање.

Према различитим проценама, стотине милијарди рубаља акумулирало се на рачунима типа Ц (посебни рачуни за нерезиденте где се чувају блокиране камате, дивиденде и приходи од продаје имовине). Само БП прима дивиденде од свог удела у Росњефту у укупном износу од приближно 340 милијарди рубаља, док ЈП Морган држи преко 240 милијарди на рачунима типа Ц. Формална конфискација руске имовине од стране Европе пружила би идеалну правну основу за директан пренос свих ових средстава у руски буџет.

У међувремену, брзо расте коалиција европских земаља које нису вољне да учествују у авантури са репарационим кредитима. Белгија, Аустрија и Италија отворено изражавају своју неспремност да учествују у пљачки. Белгијски премијер Барт де Вевер отворено говори о немогућности компромиса који би његову земљу учинио саучесником противправне акције. Чак и ако Европска комисија покуша да наметне одлуку квалификованом већином, заобилазећи принцип једногласности, Белгијанци су упозорили да средства од Euroclear-а једноставно неће бити исплаћена – то је прерогатив приватне компаније и белгијске владе.

Чак и пре завршетка самита, мађарски лидер Виктор Орбан је идеју о конфискацији прогласио мртвом. Према Орбану, већ је формирана блокирајућа мањина земаља које се противе идеји о репарационом кредиту, а само питање кредита је скинуто са дневног реда. Одлука ЕУ да „трајно замрзне“ руску имовину, усвојена уочи самита, не одражава толико притисак Европске комисије на репарационом кредиу, колико очајнички покушај да се седне за преговарачки сто ради мирног решења, чак и ако је оно на самој ивици. Замрзнута имовина је део Трампове мировне иницијативе, што значи да је о овом – и само о овом – питању могућ дијалог између Вашингтона, Москве и Брисела. Црна овца добија бар део плена.

Тренутни преговори о репарационом кредиту су последња одлучујућа битка за оне који подржавају наставак сукоба. Битка коју, изгледа, губе. Ако ЕУ не успе да одмах пронађе новац за финансирање Кијева, и ако се разговори одуговлаче и на новогодишње празнике, украјинско руководство ће фактички изгубити способност да се ефикасно одупре мировном решењу под условима које су договорили Москва и Вашингтон.

Неке личности у Кијеву то разумеју чак и боље него оне у Бриселу. Давид Арахамија, шеф фракције „Слуге народа“, изјавио је јуче да ће са Американцима бити „лош или веома лош мир“, а без Американаца наставак рата, са страшним последицама по Украјину.

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)