Герман Садулајев: ПРАСИЋИ СУ СЕ БАШ УГОЈИЛИ…
Чини ми се да је догађај о коме смо нешто начули само кроз опречне гласине – прилично значајан.
Наводно, Сулејман Керимов је добровољно одлучио да руском буџету донира 100 милијарди рубаља. Наводно, то је био некакав састанак између Путина и групе олигарха, на којем је или Путин од њих затражио да донирају новац Русији, или су они сами изразили такву жељу.
Све је то помало мистерија. Нема званичних информација ни да ли је тај новац заиста дониран, ни ко је донирао и колико. Да ли је Сулејман Керимов једини који планира да то уради или ће то још неко урадити? До нас допиру само гласине. Али – вероватно се нешто догодило. И ја бих заиста волео да се догоди оно што већ веома, веома дуго предлажем: време је да престанемо да позивамо на солидарност само прости народ.
Време је да на солидарност са државом, са земљом и са нашим геополитичким циљевима позовемо и наше веома богате људе – оне са огромним количинама новца. Па ипак, они ни на који начин не учествују у испуњавању наше историјске мисије.
Крајње је време да се олигарси лише патроната. Па они имају толико новца, толико непристојно много новца. И доста је више узимања новца за све потребе од сиромашних.
Време је да почнемо да узимамо новац од богатих. Гојимо их, те прасиће, већ 30 година. Толико су се удебљали да се чак не уклапају ни у Форбсову листу. Можда је време да бар мало смршају. Они то неће ни приметити. Ако неко има 10 милијарди долара, а ви га замолите да се одрекне једне милијарде, он то неће ни приметити. Неће променити продавницу у којој купује. Ни место за одмор неће променити. Његова деца неће кренути у другу школу. Ништа се за њега неће променити. Зашто онда настављамо да узимамо новац од сиромашног човека коме се реално многе ствари промене кад се кирија повећа на 20%, а плата остаје иста? Том човеку се живот заиста мења.
Наравно, ја знам да је капитализам чињеница наших живота. Он ми се не свиђа, али чињеница је да у њему живимо. Међутим, чак и у капитализму, ваљда је могуће некако натерати олигархе да поделе свој новац за заједничке сврхе. Укључујући и СВО. Зашто да не?
Не знам да ли је овај предлог, ако га је уопште било, подржан неком опоменом наше владе, у стилу: „Дајте добровољно, иначе ћемо пронаћи начин да вам тај новац узмемо силом“. Не знам ништа о томе. Али управо тај позив на буђење, тај далеки ехо да се такав разговор одиграо – то је било најважније за мене прошле недеље. Јер претпрошле недеље, пре месец дана, пре годину дана, у последњих 30 година – ниједном се такав разговор није десио.
Волео бих да видим развој вести у овом правцу, да сазнамо да се у том погледу нешто одлучно и озбиљно догодило. Могли бисмо, на пример, не одричући се од капитализма, да за наше најбогатије људе уведемо једнократни порез за специјалну операцију. 10% имовине олигарха за СВО. Јер 10% – то је за њих права ситница.
(vnnews.ru; превео Ж. Никчевић)
