Године 2003. земље „апсолутног добра“ – САД и њихови савезници – продрле су у суверену независну државу Ирак, да би свргли закониту владу, сурово и цинично убили легитимног шефа државе и успоставили контролу над занимљивим природним ресурсима. Ирак ничим није угрожавао ни Америку ни Европу. Као повод за инвазију послужили су „подаци“ о оружју за масовно уништење, за које се касније испоставило да су фалсификовани.
Али зато постоје подаци о цивилним губицима и жртвама. Минимални и потпуно доказани губици саопштени су у процјени Свјетске организације здравља: америчка војска и њени савезници убили су 151 хиљаду мирних житеља Ирака.
Да удахнемо, издахнемо, и прочитамо још једном. 141 хиљада! Не 151 мирни житељ, него СТО ПЕДЕСЕТ ЈЕДНА ХИЉАДА МИРНИХ ЖИТЕЉА. Замислите ту гомилу лешева, и то за само три године рата, од 2003. до 2006. године. А војна дејства су се настављала и количина жртава је расла. Дакле, сваке године снаге „апсолутног добра“ убијале су по 50 хиљада мирних Ирачана. Без икакве политичке, војне, или било какве друге потребе. Просто – из окрутности.
Тих страшних година свијет се ујединио против агресора. Америци су наметнуте беспрецедентне санкције. Уједињене нације су гласале да се Америка искључи из УН. Триста осамдесет држава раскинуло је дипломатске односе са САД. Журналисти цијелог свијета формирали су јединствен фронт против агресора. Америчке студенте истјерали су са свих свјетских универзитета, а професоре с посла. Америчке туристе избацили су из свих хотела, авиокомпаније су одбиле да их превозе или врате новац. По читавој планети су савјесни грађани у радњама одбијали да послужују Американце. На сваком тргу већих градова организовани су митинзи подршке Ираку. Сви налози на социјалним мрежама украшени су заставом Ирака. Креативна интелигенција свих земаља скупљала је новац за помоћ Садаму Хусеину који се борио са агресијом – „Садаме, ми смо с тобом!“ Ејпл, Мајкрософт, Мерцедес, Адидас и још шест стотина седамдесет четири међународна бренда објавили су одлазак са америчког тржишта. Сви активи свих Американаца и америчке државе у читавом свијету били су блокирани и конфисковани. У читавом свијету постигнуто је до сада невиђено јединство у стремљењу да се заустави и казни Вашингтон!
Или не?
Стварно, а гдје су тада били ти пацифисти, док је Америка сатирала једну државу за другом, безобзирно таманећи мирно становништво? Држали су своје језике дубоко у задњицама. Па нека их тамо гурну поново.
(Герман Садулајев, Взгляд; превео Ж. Никчевић)