Герман Садулајев: ИЗНЕНАДА?

Рат увијек почиње изненада. Најчвршћи је сан прије свитања. Уочи самог рата људи уопште не вјерују да је мирном животу дошао крај. Двадесет првог јуна 1941. године совјетски народ је вјеровао да рата неће бити, иако је свима било јасно да ће до окршаја са фашистичким звијерима доћи прије или касније. Али не данас. И не сјутра, не. А њемачка војска уз наше границе – то су просто вјежбе. Главно је избјегавати панику и не насједати на провокације. Предосјећајући неизбјежно, човјеково срце се очајнички хвата за наду да ће га олуја мимоићи. Непријатељ се тиме користи и напада увијек изненада. 

Данас пред нашим вратима стоји Нато војска. Вјежбају на самим нашим границама. Ничу и множе се војне базе свуд око Русије. Њемачка усваја нову војну доктрину, у којој је Русија маркирана као противник. А наши пропагандисти, дословно понављајући формулације Нато амбасадора, кажу нам: ви једноставно нисте добро разумјели њемачки, то нам уопште нису противници, него партнери и пријатељи. А вјежбе на границама, ни то није ништа страшно. Нико не намјерава да нас нападне. Не дижите панику, не насједајте на провокације. Склоните оружје у поуздан магацин, под јак катанац, а кључ дајте њемачком амбасадору. Да не би, не дај Боже, успјела провокација.

Крајем прошлог вијека, изгубивши Отаџбину, људи и народи совјетске земље осјећали су у ваздуху огромну несрећу. А ипак до самог краја нису вјеровали да ће све бити тако: власт на периферији освојиће нацисти, терористи ће напасти наше домове, убијаће обичне људе, војнике и мирно становништво, пуцаће по градовима и селима, по брдима и шумама, и то не негдје далеко, него на нашој земљи, гдје су још јуче били колхози и совхози, и фабрике, и пионирски логори. И све се догодило. Нагорно Карабах, Абхазија, Придњестровље, Чеченија, Донбас…

Нацисти, изроди и њихове англојезичне газде увијек су били спремни и знали су да ће убијати. Њихова слабост јесте то што никада не очекују организовани отпор. Сав њихов прорачун своди се на изненађење, млитавост, неслогу и раздор у нашим редовима. Они маштају да нас разједине, да би нас уништили појединачно. А ми смо обавезни да се држимо заједно. Да будемо спремни на рат. Да се сваког дана припремамо као да ће рат почети сјутра. И само тада ћемо имати шансу да се сјутра тај рат избјегне.

Превео: Ж. Никчевић