Георгије Зотов: У ЈАСЕНОВЦУ НИГДЕ НИКОГА…

Јасеновац

Једном је Георгије разговарао са Хрватима о томе да су се у Другом светском рату они борили на страни Хитлера, а тадашња „Независна Држава Хрватска“, која је постојала 1941–1945, убијала људе ништа горе од Пол Пота.

Човек који је шетао пса у близини музеја концентрационог логора Јасеновац (према југословенским историчарима, тамо је убијено 700 хиљада људи, већином Срба) рекао је да су касније на овом месту комунисти подигли свој логор за хрватске фашисте – усташе. И да је под усташама логор радио 4 године, а под комунистима – чак 6 година! И да то нико уопште не помиње! „И Срби су овде поклали десетине хиљада људи?“ – упитао је Георгије. Човек је био збуњен. „Не, али…” „Аха“, рекао је Георгије и поздравио се.               Године 1992, након распада Југославије, улице у 17 градова преименоване су у част хрватског писца и министра просвете Милета Будака, који се под усташама истакао повицима – „Србе на врбе!” и који је 1941. поставио ултиматум Србима да за 12 сати напусте Загреб, иначе ће остале побити. Године 1945. стрељале су га југословенске власти. Истина, 2013. одлучено је да се улице у част Будака преименују обратно, али не знам да ли им је то успело. Неким бившим усташама исплаћиване су државне пензије и то се сматрало сасвим нормалним.               „Зашто сте послали трупе у СССР?“ – упитао је Георгије једног Хрвата. „Ми смо се борили против бољшевизма“, одговорио је. „Па добро“, климнуо је Георгије. „Код нас је покопано 5.000 ваших војника и заробљено хиљаду“. Сад се ово, наравно, нигде не помиње. Актуелни хрватски политичари сматрају да је земља била жртва Хитлеровог режима, а не његов савезник. Ово је апсолутно дивно. И Финска је била жртва. И Мађарска. И Румунија. И Италија. Они, сиромаси, били су окупирани против своје воље и приморани да учествују у рату против СССР-а, иначе то никад не би учинили. Такође, под „Независном Државом Хрватском“ је убијено много Јевреја и Цигана. Али ни о овој теми нико не расправља. Али о лошој улози Срба у догађајима 1991–1995. свуда ће вам причати. А о геноциду над Србима 1941–1945. рећи ће да је изузетно лоше то што се догодило, ми то осуђујемо. Али то није геноцид. Да, људи су погинули. Али у принципу, не баш толико. Знате, био је рат…               У Јасеновцу Георгије није видео НИЈЕДНОГ посетиоца. И у Пољској и у Немачкој, музеји на местима некадашњих концентрационих логора пуни су људи – школске екскурзије (обавезне), туристи, обични посетиоци… А ОВДЕ НИКОГА. Чак ни аутобус није ишао до спомен обележја. Не, Хрвати не поричу да су за време владавине нацистичког „поглавника” Хрватске Анте Павелића људи зверски убијани: јер о томе има безброј доказа. Али покушавају да то некако ублаже. О Јасеновцу ентузијасти снимају филмове – да тамо и није било тако страшно (у складу са актуелним речима летонских политичара да је Саласпилс практично био лечилиште). Да, били смо на Хитлеровој страни, али смо ми жртве. А Срби су побијени случајно, несрећни случај, ту нико није крив.               Хвала Богу, нису сви такви. Један Хрват је на Георгијевом блогу прокоментарисао: „У суштини, није важно колико је људи страдало у Јасеновцу. Важно је да је ово пример незамисливе суровости, и чак је и Аушвиц у поређењу са Јасеновцем – дечји вртић.”