Георгије Зотов: САСВИМ ОБИЧАН НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИЗАМ

Одавно сам навикао да је велика већина политичара у свету ментално неурачунљива. Коју год владу или парламент да погледате – лудница. „Знате ли шта је најзанимљивије у понашању лудих људи?“ – рекла ми је једна девојка која је радила као медицинска сестра у психијатријској болници. „Сви себе сматрају здравим, а у лудачкој кошуљи завршили су или због сплетки својих непријатеља или због грешке лекара“.

Недавне одлуке на Западу у вези са грађанима Русије показале су да су негде у психијатријским болницама срушени и последњи зидови. Кремаљска пропаганда слободно може да се пензионише, није више потребна, не треба на њу трошити толики новац. У Европи, САД и Канади очајнички чине све што је могуће да најобичнији људи у Русији, којима до политике уопште није стало, и искрено не воле акције Кремља, просто замрзе Запад.

Одлука ЕУ да руским држављанима који улазе у Европу треба да буду конфисковани аутомобили, паметни телефони, одећа, кофери, козметика, накит, па чак и шампони западне производње (!) изазвала је бурне расправе. Ово делује као потпуна имбецилност – шта, човек наивно дође у Европску унију и ту му скину панталоне, пошто су направљене у Европи и САД? Чак је и наша најпрозападнија опозиција овом одлуком стављена уз зид.

Знам довољно појединаца у Русији за које је Запад увек у праву, шта год да уради – јер су тамо цивилизација и срећа, а код нас сиротиња. Ти људи, који воле да путују Европом, одједном су почели да говоре о Западу тако да би друг Соловјов од ужаса пао са столице. „Па нека потпуно забране улазак, али не, хоће да се ругају људима“, рекао ми је обожавалац дивне Европске уније. „И што је најважније, такве потпуно идиотске законе доносе уз озбиљну гримасу, као да ће некако нашкодити режиму. А, режим, као што видите, баш брига.”

Већ сам констатовао да се последње акције Запада спроводе у облику параноидне шизофреније и отворено играју на руку Кремљу. Да сам теоретичар завере, претпоставио бих да се европски политичари клонирају у подрумима Лубјанке.

Постоји оваква шала. Састали се израелска премијерка Голда Меир, Брежњев и Јасер Арафат, и Бог им се јавља, обећавајући да ће им испунити по једну жељу. „Нека сви комунисти умру“, каже Арафат. – Оклевали су са изградњом социјализма, и нису нам дали новац и оружје“. „Нека сви Арапи умру“, одмах одговара Брежњев. – На њих смо потрошили милијарде, а нема никакве захвалности“. Голда Меир седи и ћути. „А шта ти желиш?“ „Па, ако испуниш ове две жеље, онда, молим, ја бих кафицу“.

Сад и руска државна пропаганда може да седи и мирно пијуцка кафицу. Запад ће учинити све уместо ње. Властима је од велике користи што наши туристи не иду у Европу, већ троше новац у Русији. Што мање људи оде у иностранство, властима боље. Такав поклон нису могли ни да сањају, али Запад га радо пружа. Совјетска власт је пуштала људе у иностранство кап по кап, да не би полудели од претрпаних шалтера. Сад улогу КПСС играју магарци из Европске уније.

Раније су они који су побегли из СССР-а дочекивани раширених руку. Било ко – отмичари авиона, ноторни криминалци, плесачице, глумице, стјуардесе. Сад би им рекли: „Не, останите у Совјетском Савезу, нисте нам потребни“. Немачка је током прошле године дала политички азил за само 90 руских држављана. Од три хиљаде захтева. Не занима их да ли сте за режим или против њега. За њих сте сви лоши. Летонска полиција је отишла још даље. Она је најавила казне за налепнице на аутомобилима „Ја сам Рускиња“. Зашто? Аааа, испоставило се да је то „подршка агресији“. Питам се, ако би Летонија одлучила да забрани натпис на аутомобилу „Ја сам Јеврејин“, шта би се десило? Летонски политичари били би размазани по асфалту као паштета, грмело би по целом свету. А шта овде видимо? Све је у реду, све је дивно, нико није огорчен нити протестује што су у Летонији на државном нивоу изгубили разум. И каква осећања треба да има обичан човек из Русије кад види шта раде државе ЕУ? Назвати то демократијом? Не, ми видимо сасвим обичан националсоцијализам, са поделом људи на „иберменше” и „ундерменше”. Безумље? Наравно. Али рекао сам на почетку да лудаци себе сматрају нормалним.

Последњи заиста диван догађај био је аплауз у Парламенту Канаде за Јарослава Гунку, који је служио у СС дивизији Галиција. Спикер Ентони Рота приредио му је тренутак славе, рекавши: „Сер Гунка је херој Украјине и херој Канаде, који се борио за независност своје земље против Руса“. Знате ли шта је овде посебно дивно? Ниједном посланику није пало на памет како се и на чијој страни тај „херој“ борио против Руса! Као резултат, јеврејске организације света, па чак и Пољске, бесно су посматрале како канадске власти унисоно аплаудирају задовољном матором изроду. После тога сам схватио: ускоро ће сви наши еминентни пропагандисти бити отпуштени и стати у ред за бесплатну кромпир-чорбу за незапослене. То је то, њихово време је истекло. Они више нису потребни. Запад за њих ради сав посао – и то на најбољи могући начин.

Патетично надувених образа, они праве такве глупости да ми се већ прикрада мисао – можда је све ово намерно? Можда заиста желе да униште пропагандну машину Кремља и то је њихов лукави план?

Нажалост, није. Они су просто обични гадови.

 

(vnnews.ru; превео Ж. Никчевић)