Георгије Зотов: ПРИЧИЦА О ЈЕДНОМ ВРЛО ПРОБЛЕМАТИЧНОМ БОМБАРДОВАЊУ

Једног дана, негде пред крај Другог светског рата, Јапан је одлучио да бомбардује Сједињене Државе до стања каменог доба. Али пошто нису имали авионе одговарајућег домета, смислили су тако очаравајуће ср@ње да су у Америци цркавали од смеха. Укратко, научно мудри Јапанци одлучили су да спале САД и изазову пустош у америчким градовима уз помоћ балона са експлозивом.

Тај балон је добио назив Фу-Го (претпостављам да то у преводу са јапанског значи „оде све у пм“) и носио је нагазну мину од 15 килограма и још четири запаљиве бомбе. Јапан је од новембра 1944. до априла 1945. ка Америци лансирао 9.300 (!) таквих балона. У серијама.

Најпре су хтели да те убитачне балоне праве од свиле, али су од тога одустали због економије – јбг, рат, криза. Онда су од папира направили „васи“ – какав је био тај Васја, од каквог папира, нисам разумео. Окачили су и вреће са песком, типа – аутопилоти. Укупна тежина зле јапанске бомбе била је 454 килограма. Васја је требао да лети до Америке три дана на висини од 11 километара, да падне у Холивуд и да тамо посеје хаос и разарања, да старлетама све гаћице изгоре.

„Охо-хо“, кочоперили су се Јапанци. „То је то, опасније од камиказа. Америка ће изгорети као шибица“. И грлили су једни друге. И јели су последњи суши, јер је криза.

Међутим, испоставило се да су јапански научници шашави: смишљају свакакве „мицубишије“, „соније“ и „панасонике“, а у војним пословима су тоталне сероње. Јер нису узели у обзир да је у новембру у САД и Канади падао снег – бомбе су падале у снег и уопште нису експлодирале. Плус, испоставило се да у Сједињеним Државама градови нису једни поред других; у ствари, тамо има пуно дивљих шума и пустиња. И балони могу да одлете ко зна где – што се, у ствари, и догодило.

Па још и таква ствар као ветар. Од 9.300 балона, само ТРИСТА је долетело до Америке. Тотална з@јебанција, али Јапанци су их ипак тупо лансирали, губећи време и гомилу лове. Као, можда ће нам одједном кренути. Управо сад, ево овај ће пасти директно на Рузвелтову главу. Или ће Лос Анђелес изгорети. Требало би да нам се посрећи.

Сами Американци су почели да проналазе ове балоне већ у пролеће 45. године, а пре тога уопште нису имали појма да их бомбардују из Јапана. То нису могли ни да замисле, па су посумњали у своје унутрашње Јапанце, да је то нека њихова диверзија. Злокобно седе тамо у логорима за интернирање и надувавају балоне.

Једине жртве овог чудног бомбардовања биле су једна жена и петоро деце у Орегону. Пришли су балону да виде шта је, али је бомба експлодирала и сви су погинули. Јапанци би овде требало да буду поносни на себе. И тако је програм затворен. Градови нису горели. Шуме нису гореле – зими је влажно. Народ није паничио и није тражио хитно помирење са страшним Јапаном и његовим балонима.

А поука је следећа: ако видите да вам нешто не успева, и не успева дуго, немојте да се мучите, већ урадите нешто корисно. Измислите „Сони“, рецимо.

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)