Георгије Зотов: ПОТПУНО НЕСХВАТЉИВА ЉУБАВ

Пише: Георгије Зотов

 

Једном се Георгије возио кроз град Дар ес Салам у бескрајној Танзанији.

„Одакле си?“ – упита га сумњичави возач.

„Из Русије“.

„О, ја волим Русију! Она се супротставља Америци!“

Георгију је постало непријатно.

„Хоће да стекне поверење“ – помислио је. „Свима је јасно да је цео свет против Русије. Или хоће бакшиш, или ради за ЦИА.“

Возач је поштено одбројао кусур, и његова припадност америчким специјалним службама постала је неспорна. Плашећи се врбовања и провокација у виду нове куће у Чикагу, жена и аутомобила, Георгије се изгубио у гомили. Сео је да ужина и поједе мишкаки – локалне ћевапе, и домаћин радње почео је да енергично хвали Русију. Георгије је занемео.

Довршивши роштиљ, отишао је на пијацу. Тамо је хтео да фотографише чудесну жену невероватне величине. Жена је то одбила, али кад је Георгије рекао да је из Русије и да је усхићен њеном лепотом, фотографисање је одмах дозвољено. Околни наивни људи, далеки од велике светске политике, на реч „Русија“ подигли су палчеве увис, одушевљени призором. Штавише, неки луди таксисти (срећом, не сви) залепили су за мотоцикл руску заставу.

„Боже, шта се дешава“ – помисли Георгије. – „Добро је што у близини нема ни једног руског либерала. Угледавши такав ужас, јадник би пресвиснуо.“

Георгију су у Танзанији Русију нарочито хвалили стари људи, причајући колико је овде изграђено погона и фабрика за време СССР-а, и како су им совјетски бродови у време глади доносили жито. „Руси нас никада нису колонизовали“, рекао је Георгију неки брзоплети и заборавни деда. – „Никад нас нису убијали и ни на шта нас нису терали. Зато их веома поштујемо. Никад нисте узимали, увек сте само давали.“

„Господе“, – зачудио се очајни Георгије. „До чега је руска пропаганда довела људе! Кад би гледали поштени Би-Би-Си, знали би шта да мисле о Русији. Ова Русија је свуда пустила своје пипке, као хоботница. Ево до чега је довела ове бедне грађане.“

Увече је седео и са осећајем горчине јео супу од морских плодова. Локал је био скуп, и Георгије се надао да ће се бар ту, у развратном капитализму, спасити од несхватљиве афричке љубави према Русији. Пошто је своје страхове залио пивом, мало је живнуо, али онда му је конобар, затрован руским вестима (или плаћени провокатор ЦИА) поново рекао да воли Русију, а CNN не гледа – тамо је све лаж. Георгије је стењући платио и напустио тај проклети локал.

Стигао је такси одвео Георгија у хотел. Возач је само ћутао и Георгије му је дао напојницу у знак захвалности.

У хотелу је закључао врата, затворио све прозоре, навукао завесе и срушио се на кревет.Требало се некако спасавати од љубави према Русији.

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)