Георгије Зотов: ОДГОВОР КАТАРИНЕ ДРУГЕ

Једног дана 1788. године шведском краљу Густаву III био је хитно потребан изговор за рат са Русијом. По невољи, прилика се никако није указивала. „Погледајте“, рече Његово Величанство сенаторима. – „Руске трупе се крећу тамо близу наших граница, баш у Ростовској и Вороњешкој области. Опасне су као медвед ако му дате лососа. Морамо да ратујемо, иначе је наша херојска нација сјебана.“ Сенаторе, међутим, није било брига. Гледали су цртаће о Карлсону и лењо жвакали лососе. Никаквог патриотизма и бриге за Отаџбину, кажем вам.

У настојању да разоткрије руске агресоре, мудри краљ је смислио феноменалну ствар. Наредио је кројачу Линдгрену из шиваће радионице Стокхолмске опере да сашије 24 козачке униформе. Зашто сад Козаци? Па зато што су страшнији: Швеђани се нису сећали других руских трупа, а овде – комплетан бренд.

Линдгрен је шио, али ко зна шта, пошто никад није видео козаке. Жуто са црвеним, шарено и са перјем. Па, укратко, 24 Швеђанина су пуштала браду месец дана. А 28. јуна 1788. овај одред маскираних папагаја прешао је са границе на руску страну, и одатле напао шведску пошту. Изгледало је као путујући циркус са пуцњавом, али је кројач Линдгрен добио награду.

Галамећи по целој Европи о руској агресији и крвавом нападу на сиромашну Шведску, овај лососни Карлсон Густав III захтевао је од Русије: да надокнади губитке од „инвазије“, да успостави границу дуж реке Сестре (да преда део Финске и Карелије), да врати Крим Турској и да разоружа своју флоту.

У Русији су озбиљно размишљали о забрани лососа – очигледно, риба изазива неповратне промене у мозгу. Катарина Друга је хитно погледала у немачко-руски речник и одговорила: „Ево вам кур.. на тацни“, након чега је рат постао неизбежан.

Испоставило се, међутим, да иако је скоро цела руска војска ратовала са Турском, прави козаци могу да дају по пич.. много боље од маскираних перјаника. Швеђани су изгубили 18.000 људи (две трећине су били „санитарни губици”), Руси – 6.000. То је прилично обуздало краљевску „лососнутост“: очекивао је лаку победу, али је све некако запело. Године 1790. морао се одрећи свих захтева и склопити мир. Како је саопштио тадашњи Интернет: „Лондон и Берлин су били бесни што је Шведска остала шворц“.

А године 1792. Густав III се оклизнуо на лососа и умро. Да, и још су га тамо упуцали у леђа, али су то непотребни детаљи.

Зашто ја све ово причам? Па онако… успут.

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)