Једног дана, совјетски војни аташе у Берлину, 45-годишњи Максим Пуркајев, случајно је упао у курварлук. Ево, просудите сами. Година је 1939. Човека именују у амбасаду. Немци му дају стан. И тамо је домаћица по имену Марта. И она је сва таква, сисата, дас ист фантастиш, и даје и узима. А Пуркајев јој каже: „Хоћеш ли ти и да куваш овде?“ „Ја“. „И да чистиш?“ „Ја“. Увече одлази у кревет, а Марта је већ тамо.
Да, ту је све натурлих, зер гут и фолксваген. Пуркајев је у међувремену представљен фиреру и с њим разговарао. Хитлер подесио пријатељску њушку, али се и сам ваљда смеје, јер зна све о Марти, кучка нацистичка. И тако, Пуркајева позивају у Министарство спољних послова Рајха, па кажу: „Дођите да радите код нас. Код нас је exzellent, имамо стоматолога, свињске ногице и пиво.“ „Нећу“, каже Пуркајев. „Извините, морам да идем кући, код Марте, по протоколу.”
А они њему фотографије на сто, где су он и Марта. И горе и доле, па на плафону, на лустеру, и на балкону, жонглирају чашама. Онда она одозго, а он одоздо – не питајте ме како, не знам ни ја сам.
Пуркајев каже – са ког сајта сте скинули ову аматерску порнографију? И фотографије у џеп – хоп. Немци: ма само узмите, ми ћемо још наштампати. То је то, сад ће те стрељати, глупи сероњо, и схватићеш моћ наше нацистичке порнографије.
Пуркајев хитно лети у Москву. Иде право у НКВД. Показује истражитељима фотографије с голом Мартом, сисе и тако то. Ови су га затворили у канцеларију и држали три дана. А онда долазе по њега. Возе га негде. Довозе. А ту је Стаљин. Седи и једе чахохбили.
Пуркајев мисли – сад сам готов. А Стаљин каже – верујем ти. Ти си поштен човек. Врати се у Берлин. Ту је наш Макс полудео, наравно, али је отишао. Али Немци су још више полудели. И отпустили су цео студио који је направио онај порно. И почели су Пуркајеву да подмећу шпијунске потрепштине, микрофото камеру у капут. Ми ћемо те, кажу, сјебати као Марту, али другачије. Нећемо ти дозволити да радиш. А Хитлер од њега окреће њушку и не пружа му руку.
Тада је оптужбе на рачун Пуркајева изнела његова учитељица немачког – типа: он ју је тукао и силовао. А Пуркајев је сазнао да су њу тајно водили у Гестапо. И каже Немцима: „Одмах ћу одржати конференцију за штампу и све испричати“. Немци су се ужаснули. Кажу – дођавола, какав си ти човек!? Правимо порниће о свима, уцењујемо их – људи су људи. А ти си право чудовиште. Губи се из Рајха, не можемо више да те гледамо.
И Пуркајев је отишао. А онда је од 1941. до 1943. немилосрдно сјебавао Немце на фронту. „Ја сам“, каже он, „лично видео Хитлера“. А војници њему: „И какав је?“ „Зајебан. Али против нас нема шанси“. И вау, показало се да је био у праву. Онда су га пребацили код Јапанаца, а он је и њих поцепао. Момак је звер у кревету, као у борби. Умро је већ 1953. године, у чину армијског генерала.
А поука је овде следећа: добром човеку никаква порнографија живот не може уништити. Истражитељи НКВД-а ће потврдити да су три дана правили копије фотографија, и сам друг Стаљин. У паузама чахохбилија, наравно.
* На фотографији са Рајхстаграма: опуномоћеник СССР-а Шкварцев, Пуркајев и разне нацистичке курве – скоро као Марта.
(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)