Георгије Зотов: МАЛО ОПРЕЗНИЈЕ СА ИЗБЕГЛИЦАМА!

Једног дана 376. године, римском цару Валенту II обратиле су се избеглице Визиготи. „Желимо да се придружимо вашој римској Европској унији“, повикале су избеглице. „Иначе нас Хуни малтретирају, страшно је ово што се дешава, а ми немамо времена да добијемо шенгенску визу. Спаси нас, драги императоре, а ми ћемо поштовати све римске законе, и нека цвета ваша мултикултуралност“.

Искрено говорећи, Валенс је оклевао са одлуком – тамо је само визиготских војника било 200 хиљада. Али онда су му дошли саветници и рекли: Ма, супер! Колико ту има јефтине радне снаге за привреду! Добићемо домаре и грађевинске раднике бесплатно. А држављанство им нико неће давати, нека тај визиготски олош живи у илегали.

И Валент је попустио. Избеглице су прешле границе и почеле да живе у нечему типа савремене Румуније. Међутим, одмах је све престало да им се свиђа. „Скупо је код вас“, објашњавали су. „Цене су сулуде. Нема социјалних давања, а трговци не дају попусте“.

Локалне римске власти, у виду извесног јарца са разметљивим именом Лупицин, наплаћивале су Визиготима троструко. А они сами нису хтели да ору земљу, под изговором да су избеглице и ратници, а ратници не ору. „Ако вам се не свиђа, идите кући, безвизне сероње“, рекао им је Лупицин и понашао се као тотална свиња.

И некако је тај древноримски корумпирани чиновник окупио вође Визигота на вечеру. Сви су дошли, укључујући и главног – Фритигерна. И почели су да се свађају за време вечере. Лупицин каже – наша религија је најбоља, а ти си говно. Фритигерн – не, него наша, а ти си сам говно. Лупицин њему: одјеби назад Хунима. Фритигерн – нећу. И тако, реч по реч, Римљани су у границама толеранције убили све вође Визигота, само је лукави Фритигерн побегао, јер се бавио спортом.

Па, наравно, после тога су се све избеглице радикализовале и основале организацију „Визиготска држава” са слоганом – „Нема Визигота осим Визигота, а отац Визигота је Фритигерн”. Дигла се побуна и Фритигерн је заузео целу провинцију.

За то време је император Валент пио чај са својом породицом. Баш га брига, па шта ако су се неке тамо избеглице побуниле. Послаће им полицију са налогом и све их депортовати.

Али онда су Визиготи почели да напредују. „Срање“, помисли Валент. „Пустили смо јадне избеглице у Европу. Како да их сад вратимо?!“

У међувремену, Римљани су већ били сатерани у ћошак и посечени уз повике „Фритигерн акбар!“

Валенту је препоручено да сачека свог нећака Грацијана са легијама. Император је одговорио: „Шта, дођавола, ми смо стари Римљана? Сад ћемо добро средити те визиготске наказе“. Сакупио је легије и отишао да Визиготима провери визе.

Стиже у Адрианопољ, почиње провера виза и регистрације. Али ствар је у томе да су се Римљани вукли 18 км по врућини и били уморни. Готи су такође запалили околно жбуње да појачају жегу. И коњица избеглица је догалопирала. А легије су биле у потпуном расулу. Валент је рањен. Каже – зовите хитну! Хитна помоћ, у виду двојице брзих легионара (других у том тренутку није било), довезла га је у дрвену кућицу. Валент седи и чека да га лекари збрину. Узео купон. Онда су Готи запалили кућу и император је изгорео. Ето вам квалитетне древноримске бесплатне медицине.

После тога су Визиготи почели да млате Римљане по целом истоку империје. „Али ми смо вас пустили у наш дом!“ – викали су Римљани. „Хвала, а сад умрите“, љубазно су одговарили Визиготи.

Истина, 380. године умро је Фритигерн, и они су склопили примирје. Никад нису успели да их протерају и населили су се широм земље са правима „савезног народа“. Укратко, дали су уточиште јадним избеглицама. Онда је сва Римска империја била препуна Вандала, Острогота и Визигота. „Дај визу“, тражили су на граници. „Какву визу, јеботе? Ја сам визиготска избеглица.“ „Ах, онда пролази.“

И године 476. године Римско царство је престало да постоји.

Како да вам ово интелигентно саопштим. Испало је срање, а не мултикултурализам.

* Фото: директан доказ да је дигитална фотографија постојала у античко римско доба. Округла и црвена ствар на слици је тадашњи селфи телефон.