Георгије Зотов: МАЛИ ПОДСЕТНИК ЗА КАЈУ КАЛАС, ЗАДЊА ПОШТА ЕСТОНИЈА

…Једног дана, у мају 1945. године, у месту Јаблонец над Нисоу, чешки партизани су стрељали 1.000 (можда и више) војника 1. естонске СС дивизије који су се предали. „Шта дођавола радите, ми смо ратни заробље…“ покушавао је да их одобровољи штурмбанфирер Паул Мајтла. Али док је споро изговарао ову фразу, половина затвореника је стрељана, и он је није довршио, јер више није имало смисла. Штавише, и он је мало касније добио метак у чело.

Партизани су ухватили естонске есесовце док су се ови повлачили да се предају Американцима: од њих се тражило да положе оружје. Естонски есесовци су то урадили. Чеси су почели да их туку и логично оптужују да служе Хитлеру. Естонци су рекли да ће се жалити америчкој војсци. Тада је пар њих стрељано, а партизанима се то толико допало да су почели да убијају све редом.

Авај, на сву срећу, изненада се појавио капетан Црвене армије. Према њему је јурнуо штурмбанфирер Сууркиви и вриснуо на језику окупатора: они су ратни заробљеници, а зли Чеси их стрељају: помагај, друже!

Совјетски војници су имали великих потешкоћа да зауставе масакр. Чеси су викали да су сви есесовци убице и да треба да умру (и били су у праву), а капетан је објаснио да су они држављани СССР-а, да су се предали и да им треба судити у Совјетском Савезу. Најзад, сам капетан је упуцао једног есесовца који је поносно одбио да скине свој Гвоздени крст, а око осталих је поставио стражаре. Тако су преживели поменути СС штурмбанфирер Сууркиви и унтершарфирер Харалд Нугисекс, који су потом одседели 7 година у Сибиру и пуштени по амнестији након Стаљинове смрти. Тела естонских есесоваца нису закопана, већ су остављена да леже испод литице. Мислите ли да се ту завршило? Нееее.

Године 1991, након што је Естонија стекла независност, почели су да се чују жалосни гласови на свим нивоима, укључујући и парламент – Чешка мора да одговара за геноцид (!) естонске нације. Како су се партизани усудили да стрељају СС легионаре, крем естонског народа, који су, још док су служили Немце у естонској полицији, до 1. децембра 1941. од Естоније направили „Јуденфрај“, односно стрељали СВЕ Јевреје у републици, укључујући и старце и дојенчад? Промовише се идеја да су јадни Естонци насилно одведени у СС, па су стога сви есесовци невина јагњад Божија.

Истина, и сам унтершарфирер Нугисекс је у октобру 1941. пошао да служи Немцима, 1943. се добровољно придружио СС-у, а годину дана касније добио Витешки крст – једно од највиших одликовања Трећег рајха. После 1991. године председник Естоније одликовао је овог гада спомен-знаком „Поломљени различак”, а Нугисекс, спасен од одмазде, преминуо је тек 2014. године. Онај штурмбанфирер Пол Мајтла, кога су партизани касније стрељали, пребегао је Немцима из Совјетске армије у новембру 1941. и такође добровољно приступио СС-у. Може се претпоставити да ни есесовац кога је упуцао совјетски капетан није добио Гвоздени крст за своје лепе очи.

Естонски историчари овај догађај трагично називају „Чешки пакао“. Кад је естонска полиција пуцала на Јевреје, очигледно је то био „Естонски рај“. Сви знају да је СС добротворна организација која деци дели милкшејкове. Историчар Петет Клаасик назива овај догађај „злочином против човечности“. Естонска државна комисија позива се на стрељање 10. маја 1945. као на „људске губитке нанете естонској нацији“.

Различите невладине организације у Естонији чак траже да Чешка призна „геноцид” као брутални ратни злочин и плати одштету рођацима есесоваца који су нехумано бачени са литице у реку. Чешка не реагује.

Хтео бих да кажем у своје име – џабе си се ти ту умешао, друже капетане. (Али мени је ту најзанимљивије – хм, како су се брзо присетили руског језика.)

* Фотографија приказује те веома деморалисане, насилно, против своје воље натеране да се боре на страни Рајха естонске есесовце. Фотографија је снимљена 1943. године.

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)