Георгије Зотов: КАКО СУ СТРАШНИ БРИТАНЦИ ОКУПИРАЛИ ГОРДИ ИСЛАНД
Једног дана, 10. маја 1940. године, догодио се стравичан рат између Велике Британије и Исланда. Пазите, ово ће бити толико монструозна, језива и крвава прича да је боље да своју децу одвојите од компјутерских екрана, па и сами да се мало одмакнете. А ако останете, Георгије није одговоран за вашу даљу несаницу и честе несвестице, као и муцање. Упозорени сте.
Треба рећи да се Исланд тада сматрао независном државом, иако је њен владар формално био дански краљ. Па, као у Аустралији тренутно, британска краљица је такође приказана на новчаницама, али то је чисто формално и становнике Аустралије баш брига. Тако је и са Исланђанима. Међутим, 9. априла Немци су окупирали Данску – тамо је дошло до серије пуцњава, погинула су 2 немачка војника и 16 данских: укратко, геноцид. И прошириле су се гласине да ће Хитлер ускоро слетети на Исланд да једе харинге у винском сосу. А одатле ће се обрушити на Британију и САД. Зато што је Исланд тако згодно лоциран. А кобајаги, наравно, доћи ће чисто због харинги.
И тако, 10. маја 1940. на Исланд је стигло 815 Британаца са оружјем. Изненада се искрцавају у луку. Позеленели од тумбања по мору, не желе никакве харинге и врте њушкама у различитим правцима. Ту им је, наравно, било тешко, пошто су са оружјем дошли у неутралну земљу.
Отпор и народни гнев нису имали граница. На пример, један исландски радник зграбио је пушку од британског маринца, забио цигарету у цев, и одмах је вратио окупатору са речима – „Пази се“. Британци су задрхтали и схватили да ту неће дуго издржати. Официр у близини је прекорио маринца због његовог непристојног понашања. Овај је стајао је блед и правдао се. Гордом Исланђанину су сви аплаудирали. Да су се нашла још само тројица таквих, интервенционисти би били зезнути – једноставно би били бачени у море. Али, срећом, више их није било. Исландске патриоте су солиле харинге и нису чуле за окупацију.
Још један Британац отишао је у пошту у Рејкјавику. Тамо није знао шта да ради, али по правилима ратовања било је потребно заузети пошту. Па је закуцао на врата и стао поред њих. И почео да објашњава грађанима да су град окупирали Британци, и пошта више не ради. „Шта, дођавола?“ – били су огорчени грађани који су покушавали да пошаљу пакете са харингом. Два човека су чак отрчала кући и нацртала постер – „Британци, бришите одавде!“ И стајали су са њим двадесетак минута, али су се присетили да треба да посоле харингу и отишли.
Читав енглески одред послат је да заузме немачки конзулат. Стигавши тамо, војници су бојажљиво закуцали на врата. Отворио им је конзул Вернер Герлах – насапуњан, знојав, уморан и љут. Сат времена грчевито је спаљивао тајне папире, кучкин син, и покушавао да дође до исландског министра спољних послова, али тај деликатно није дизао слушалицу. „Ех, острвска кучка, сигурно соли харинге“, тужно је помислио Немац, не знајући колико је близу истини.
Између Британаца и конзула Рајха повео се следећи разговор:
– Идите у пм. Исланд је неутрална држава.
– Иди ти. И Данска је била неутрална држава, па сте је ви окупирали. Предај се.
– Колонијални педеру!
– Нацистичка курво!
Резултат спора је био да је Вернер грубо гурнут у страну и да су Британци провалили у конзулат. Тамо су нашли неке папире које није имао времена да спали. О транспорту харинге у Берлин. И портрет Фирера међу харингама. Конзул је проглашен ратним заробљеником. Почео је да се опире и свима виче да иду у пм, али су га грубом британском силом извели и одвели на брод.
Ту се рат и завршио.
А поука је овде следећа: за све је крива сезона кисељења харинги. Да није било ње, Исланђани би ове мршуљаве Енглезе прогутали без соли. Међутим, догодило се то што се догодило
