Георгије Зотов: „ЦРВЕНИ, ПРЕСТАНИТЕ ДА ЈУРИШАТЕ НА БЕРЛИН!“

 

Знате, понекад се заиста питам шта би се догодило да су током Другог светског рата постојале друштвене мреже и телевизија? Кад ујутру укључим лаптоп, сваки дан гледам луди шоу који никад не престаје. Једна страна виче: „Погледајте, ово је страшна истина!“ Друга страна хладно ову информацију назива лажном. А трећа, не схватајући уопште о чему се ради, захтева да се суди и одговара. Све фотографије и видео снимци приказани као докази проглашавају се лажним. Противници се бацају једни на друге као пси на медведа – сваки лансира море „доказа“ које нико неће ни погледати.

У реду, није важно. Хајде да замислимо следећу ситуацију. Април 1945. године. Црвена армија јуриша на Берлин, и овај догађај се активно разматра на друштвеним мрежама…

Министар народног образовања и пропаганде Јозеф Гебелс представио је снимке стамбених насеља уништених од стране совјетске артиљерије и тела мирних цивила. На свом налогу на друштвеној мрежи „Рајхсбук“ он је изјавио: „Захтевамо да престану бољшевичка зверства над цивилима и да се заустави геноцид! Ни један војник Вермахта није страдао током јуриша, страдају само берлински пензионери!“ Гебелс је такође захтевао и сазивање Савета безбедности Лиге народа, рекавши да је неопходно зауставити крвопролиће и у Берлин довести међународне мировне снаге, да би се спасли животи жена, деце и стараца. Са своје стране, премијер Винстон Черчил је у ексклузивном коментару за CNN последице бомбардовања Дрездена назвао „нацистичким фејком”: „Сви знају на шта је способна Гебелсова пропаганда”, рекао је он. – Ваздушних напада нема и никад их није било. Наши авиони разбацују слаткише, прелепе хаљине и играчке по немачким градовима, омогућавајући немачком народу да преживи тешка времена.“ Лига народа је чврсто инсистирала на потреби „хуманитарне паузе“ у „немилосрдном“ нападу на Берлин.

Грађани су на друштвеним мрежама оптуживали једни друге за бездушност, двоструке стандарде и лажи. „Ево, они показују некакве гасне коморе у Аушвицу“, написао је на „Рајхсбуку“ оберблогерфирер Ханс Молтке из Хановера. – Али тамо су дошли бољшевици. Ко зна шта су тамо изградили заједно са Јеврејима. Немце за свашта оптужују!“ Хансови претплатници су се сложили са њим и детаљно анализирали квалитет фотографија и видео записа, рекавши да „црвени и Јеврејин Левитан снимају нешто друго“. Јапанци су у „Јапонитеру” показали гомиле тела америчких војника који су пали током јуриша на Окинаву. „А ваше не показујете?“ – питали су Јапанце. Они су објаснили да захваљујући вештини ратовања царска војска уопште није имала губитака. Али зато међу сељацима има много жртава. Стога је неопходно зауставити америчку војску и њено деловање прогласити геноцидом. ТВ емисије широм света прикупљале су новац у корист погођеног становништва и слале га у Рајх и Јапанско царство. Отуда су их уверавали да ће новац бити употребљен искључиво у хуманитарне сврхе. Чак је и у Стаљинграду било људи који су сакупљали рубље да помогну деци Дрездена.

Из „Рајхсбука“ и „Јапонитера“ су подгрејавали виртуелну ситуацију. Свака страна је захтевала да буде призната као боља и милосрднија. Видео снимак Јапанаца који убијају америчке затворенике уопште није био расправљан у Јапану, али кад су Американци убили неколико Јапанаца који су се предали, то се реплицирало по свим азијским друштвеним мрежама и постало главна тема. „Ви сте убице! – викали су из „Рајхсбука“. „Сместа зауставите заузимање Берлина!“

„Изградили сте логоре!“ – одговарали су корисници мреже „Насвјази“. „То је лаж! Фотографије и видео снимци Аушвица су намештаљка, тамо су позвали глумце. У ствари, затвореници су били обучени у Хуго Бос одела и храњени деликатесима!“

Ни једна страна није хтела да чује аргументе друге и била је сигурна да је жртва агресије. Организације за људска права су се надметале да прогласе хуманитарну катастрофу током напада на Берлин и уништавање споменика културе. „Неопходно је све ово зауставити у име човечанства“, саопштио је на свом налогу шеф пронемачке владе Француске Пјер Лавал, који се налази у Немачкој. – Nazi lives matters! Ви их убијате зато што су црни и носе СС униформе? Престаните да дискриминишете људе на основу боје њихове униформе!“

Оберштурмфирер Краузе и хауптштурмфирер Клуге из Главног уреда за безбедност Рајха, под маском дванаестогодишњих девојчица Грете и Елзе из разореног Берлина, водили су блог на Рајхсбуку и постављали видео снимке на DuRohr. Сваки блог има милион претплатника. Грета и Елса су испричале како су их војници Црвене армије силовали петнаест пута дневно, одузимајући им сву храну и тражили да донацију пребаце на поштено новинарство у првом лицу: „А ево мог Рајхсбанк-новчаника!“ Као одговор на стидљиве предлоге да се провере рачуни, разлегао се крик да се девојке оглашавају ризикујући своје животе, док их бољшевици држе на нишану. Након што је достигао милион пратилаца, Краузе је добио Гвоздени крст из руку Фирера. Јевреје на друштвеним мрежама нико уопште није слушао. Сваки пут кад су промуцали о Холокаусту, немачке друштвене мреже су узавреле: током устанка у концентрационом логору Собибор појединци јеврејске националности убили су стражара Волфа, а он је имао жену и децу! „Ко тако нешто ради у нашем цивилизованом времену? – написао је унтерблогерфирер (10.000 претплатника) Фриц Крамер. „Посекли сте Волфа секиром и пререзали гркљан полицајцу Бекману док је премештао папире! То је варварство! Зашто нисте подигли тужбу или се жалили Друштву за права затвореника? Како уопште можете користити секиру за решавање проблема у 20. веку?“

Најбруталнији предлог упућен противику на друштвеним мрежама одмах је одобрен. „Јапонитер“ је предложио да се за доручак једу америчке бебе, што су корисници топло подржали – јер непријатељ, по њиховом мишљењу, ради још горе ствари. У САД су одлучили да забране све јапанско и почели да потапају у море аутомобиле марке Мазда, Панасоник телевизоре и особље јапанских ресторана.

Рајх је одлучио да укине руски језик, уверен да ће ова акција застрашити Црвену армију и натерати је да се врати из Берлина. Свако друго мишљење је на свим друштвеним мрежама проглашавано за дело непријатељских обавештајних служби. Чак и лош учинак властите владе је такође резултат рада непријатељских обавештајних служби. Гадови, уводе шпијуне под маском министара и онда раде шта хоће.               Боже, како је добро што није било друштвених мрежа 1945. године.

Да су постојале у то време, јуриш на Берлин би свакако морао да буде заустављен. (Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)