Георгије Зотов: АБХАЗИЈА ЉУТА НА МИШУСТИНА

Једног дана Георгија је мало изненадила ситуација у Абхазији.
Дакле, постоји република којој суседна држава даје струју готово бесплатно. Такође купује њене производе (мандарине и вино). Република живи од туризма и сваке године у њој одмара милион и по људи (грађана друге државе), што становницима доноси много новца. Истина, то није довољно.

Због тога суседна држава годишње из свог буџета донира 4–5 милијарди рубаља републици са 250.000 становника, као финансијску помоћ. И то није кредит, не морате га враћати. Од тог новца република исплаћује плате државним службеницима, пензије, гради болнице и школе, поправља путеве. Према подацима републичког Министарства спољних послова, од 2008. до 2023. године Абхазија је од суседне државе добила 110 милијарди рубаља. Читај: налази се на тоталном издржавању. Сама република уопште није у стању да зарађује.
Притом, истовремено постоји мишљење да су они потпуно независна држава. А одакле уопште новац, о томе нико не размишља. А и зашто би размишљали? Много мудрости, много и туге. Шеф друге републике (не тако независне) већ је одговорио на питање одакле лова – „Аллах даје“. Тако и овде – више силе дају. И туристе, и купце вина и мандарина, и плате државним службеницима. Дакле, добри људи имају среће, и то се понекад дешава.

Чудна је та њихова независност. Међутим, лако је за то окривити грађане републике. Друго питање гласи: ко их је научио овој зависности? Ко им је давао новац без бројања и жмурио на то како се користи? Ко никад није одлагао исплате и настављао да их издржава? Е, овде нека администрација треба да се погледа у огледало, али то неће учинити. Наравно, више од 31 године људи су се навикли на стални џабалук.

И веома су изненађени што је сад то из неког разлога престало. Као садашњи премијер Абхазије, који је написао писмо Мишустину – наставите исплате! Изненада смо остали без пара. Он чак ни не разуме зашто су престали да дају. Увек су давали.

Срушена влада Абхазије и њен председник Бжанија одлично су разумели да не треба да зависе искључиво од руског новца. Због тога су предложили пројекат развоја источне Абхазије (где туристи не иду) са апарт-хотелима и омогућавање грађанима Русије да тамо купују станове. То би донело и посао и приход локалним становницима.
Али – мудра опозиција је направила хаос. Јер како то: да дођу Руси из Москве и Сибира, да откупе све станове, издају их, па да Абхази пропадну. И уопште, да буду мањини у својој земљи. Не, то је неприхватљиво, то је крај државности и независности. То што УАЕ лако продају станове странцима и имају гомилу новца није аргумент. Страшно, ужас, окупације.

Логика је толико дивна да Георгије не зна шта ту да коментарише. Нека стари санаторијуми леже у рушевинама, само да их не дају Русима. И нека источна Абхазија умре без туриста – ипак је боље него да Руси тамо купују станове. А то да Руси у потпуности издржавају Абхазију већ 31 годину, правићемо се да не примећујемо. Георгије је чак чуо и бахато мишљење да је Русији Абхазија потребнија, па је зато и издржава.

Да, да. А шта ако престане да је издржава? Абхази некако баш не журе да иду у Грузију, и Георгије се много пута уверио да је сећање на тај рат још увек снажно. Надају се Турској, али Георгије веома сумња да ће им Турска укључити струју, послати милион и по туриста и давати 5 милијарди рубаља годишње. Чак и у турским лирама.
Дакле, Абхазија сад има шансу да покаже како се може срећно живети без руског новца. Елементарну захвалност да не помињем. Одавно је јасно да Русија дугује свима – самом чињеницом свог постојања.

Жалим нормалне људе који сад седе у Сухумију без светла, грејања и пара: јер су их залудели идејама – вау, ми смо суперсуверена држава, и никоме ништа не дугујемо, а Русија, па, она ће и тако сипати лове колико треба, шта би друго и могла.
Мудра је опозиција у Абхазији, шта да се ту каже. Осим да им човек позавиди.

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)