Геноцид у Другом светском рату: На Русима су штедели патроне, убиство Србина није се сматрало злочином

Геноцид над совјетским народом током Другог светског рата је најважнија и, у условима специјалне операције руске војске у Украјини, најактуелнија тема, којој је био посвећен истоимени „округли сто“ у Националном војно-историјском музејском комплексу „Самбек вис“ 21. фебруара. Међу учесницима догађаја су историчари, истраживачи, друштвени активисти из Ростова на Дону, Таганрога, Москве, Луганска, Минска, Београда и многих других градова и земаља. Поред тога, гости су били школарци и студенти из донског краја. „Током Великог отаџбинског рата, нацисти, њихови савезници и саучесници извршили су прави геноцид над совјетским народом, над народима Русије“, истакао је у свом говору Андреј Кудрјаков, шеф Удружења за нестале „Миус фронта“. – Цена победе Совјетског Савеза над непријатељем била је веома висока. Само овде, у Ростовској области, 180.000 људи је постало жртвама окупације и геноцида. Ово је ужасна цифра и вероватно није коначна.“

Према његовим речима, велику подршку претраживачима у утврђивању чињеница геноцида пружају јавне личности, новинари, студенти који учествују у експедицијама и раде у архивима, проналазећи све више докумената о тим страшним злочинима нациста. Посебну помоћ пружају и градске власти. Данас су већ постављене четири спомен-плоче на местима покоља Ростовљана у годинама нацистичко-фашистичке окупације (1941. и 1942-1943).

У оквиру манифестације, редитељ Јуриј Малцев и Андреј Кудрјаков представили су публици филм „Дан сећања“, јединствен и веома важан за очување сећања на те страшне догађаје. Захваљујући судском процесу који се водио пре неколико година у Ростову на Дону, Хитлеров геноцид над совјетским народом у области Дона је правно признат.

Филм приказује одвојене приче о нацистичким злочинима у Ростовском парку Авијатичара, Морозовску, Пролетарску, Раздоровској и многим другим местима на Дону током нацистичко-фашистичке окупације. Очевици тих догађаја и потомци жртава нацистичког геноцида подсећају на чудовишне злочине непријатеља на територији Ростовске области. Истичу да су нацисти на све могуће начине покушавали да спасу патроне, па су руски народ, а са њим и представнике низа других националности који се нису уклапали у расну доктрину Трећег рајха, убијани отровом, избодени бајонетима или заклани кундацима митраљеза. Било је случајева да су људи били закопани чак и живи. Према речима аутора филма, у Русији се мора установити посебан Дан сећања на жртве геноцида над совјетским народом.

Са овим предлогом се сложио Дмитриј Суржик, виши научни сарадник Института за светску историју Руске академије наука. Он је присутнима представио своју књигу „Украјински национализам“, где је повукао директне паралеле данашњих дешавања у Украјини са нацистичким злочинима у Другом светском рату.

„Кијевски режим не крије своју идеолошку везу са нацистима, о чему сведоче не само њихови симболи – све је то пресликано из паравојних јединица Трећег рајха, већ и методама насилне асимилације неукрајинских народа, и у случају Руса – чак и правог геноцид“, објашњава он. – Свима је добро познат тужан исход Другог светског рата за наш народ – скоро 27 милиона мртвих, од којих 13 милиона цивила. Од неподношљивих услова живота које су нацисти и њихови савезници створили на окупираним територијама, сваки седми становник је страдао. Ово је била циљана политика геноцида над совјетским народом, што се одражава у многим документима нацистичке Немачке. Геноцид кијевског режима над руским становништвом, сигуран сам, неће нам отворити ништа мање крваве странице и једног дана ћемо сазнати целу страшну истину о овом периоду украјинске историје, као и тачан број жртава неонацистичких злочина.“

Експерти Националног центра за информациону борбу против тероризма и екстремизма у образовању и интернету (НЦБТИ) у свом извештају наглашавају да је кијевски режим, ослањајући се на хитлеровско наслеђе и идеолошке доктрине украјинских националиста из прошлости, ипак ефикасније радио са омладином него његови претходници. Украјински неонацисти су активно користили информационе технологије, стварали многе русофобичне митове и на крају дехуманизовали Русе у јавном уму младих људи. Убити Руса, према њиховој поруци, није злочин, већ добродетељ.

„Хрватски нацисти, усташе, кључни Хитлерови саучесници, радили су на сличан начин током Другог светског рата“, изнела је своје гледиште Олга Милуновић, председник српске јавне организације „Славјаносербија“. – На територији Краљевине Југославије дехуманизовали су Србе и православце, Јевреје и Цигане, активно користећи пропаганду и разне манипулације јавном свешћу, створили такву морално-психолошку климу у којој је убиство Србина, на пример, било нормално и није се сматрало злочином. Али, убиство Немца или Хрвата није било проглашено само злочином, већ посебно тешким злочином. За једног немачког војника или усташу, окупатори су убијали до 100 српских становника. Према њеним речима, мрежа концентрационих логора створена на тлу Југославије, од којих је најстрашнији био Јасеновац, помогла је да се Срби сасвим легално убијају. Нацисти и Хрвати поделили су српске затворенике у категорије: јаки и снажни су слати на тежак рад, слабији су коришћени за експерименте, а од слабих и болесних се правио сапун. Ови котлови се и данас могу видети у „логорима смрти“ на простору бивше Југославије.

„Доживели смо много сличних ствари у нашој историји, тако да разумем страдање братског руског народа у Украјини“, додао је Алекса Галић, шеф српско-руског центра „Зенит“. И Срби и Руси су се заједно борили против нациста током Другог светског рата. Нацисте су у Украјини помагали Бандера, а у Србији усташе, главни саучесници непријатеља у словенском свету. На њиховој савест је стотине хиљада побијених Руса и Срба у годинама тог страшног рата. У модерно доба, Руси су преживели геноцид у Украјини, који су инсценирали неонацисти у Кијеву. И Срби су већ у постсовјетском периоду били подвргнути геноциду од стране хрватских, бошњачких и косовских националиста.

Према мишљењу шефа ростовског патриотског покрета „Путеви славе – Наша историја“ Аси Компанијец, ове злочине не смемо заборавити, иначе ризикујемо да се понове у будућности. „Данас је на овом догађају учествовало толико младих људи, који су веома промишљено и пажљиво слушали говорнике и важне чињенице о којим су они причали“, нагласила је она. „И ово још једном показује да имамо добру и правилну омладину, што значи да можемо да сачувамо историјско памћење данас.“