Галијашевић: Ово између Русије и Америке морало би бити разумљиво чак и босанским муслиманима, али није

НE постоји вријеме у историји у коме су босански муслимани тако пасионирано пратили политичке процесе а тако мало или никако их разумјели.

Овдје није само ријеч о великим геополитичким помјерањима којима присуствујемо, мада су и она домет њихових кривих анализа, већ и локалном нивоу, гдје се обрачуни, подметања и безакоње третирају као прихватљива норма политичког општења. Уколико се нађе неки свијетли појединац спреман да изнесе свој суд, њега ће попут Фатмира Алиспахића, ућуткати, угрозити и његову породицу и њега у властитој кући.

Слично искуство имају и градски мангупи попут Амира Пашића Фаће, па и новинара Есада Хећимовића, Неџада Латића и Сенада Авдића, или интелектуалаца Славе Кукића и Мехмедалије Нухића. И тако све редом до позиција министара безбједности, некадашњег Садика Ахметовића и данашњег Ненада Нешића… При томе све побројане људе не везују ни идеологије ни партије, већ само идеја да изнесу своје ставове.

Идентична ситуација је и о питању геополитичких процеса, у којима снаге одмјеравају митски елементи добра и зла, оличени у двије глобалне силе – Русији и САД.

Ствар око Русије и Америке морала би бити разумљива (чак) и босанским муслиманима, али није. Наиме, у другој половини августа 2024. предсједник Русије је обишао муслиманску Републику Чеченију и посјетио њеног предсједника Рамзана Ахмадовича Кадирова.

Вриједи напоменути да Чеченија бројем становника чини мање од једног процента становништва Русије, док је површином ова муслиманска република мања од једног промила укупне површине Руске Федерације.

Путин је с Кадировом присуствовао вјежби оперативно-тактичких и стрељачких способности шеснаестогодишњег Рамзановог сина Адама Кадирова. Послије се предсједник Путин сликао с десет Рамзанових синова и примио на поклон посебно украшену и уређену, за муслимане најважнију књигу – Курана часног.

Примајући поклон, Путин је учинио оно што ниједан државник који не припада исламу није никада: пољубио је књигу, шаљући јасну поруку свим муслиманима о нераскидивом пријатељству.

У државама политичког Запада, од крајњег сјевера Западне Европе до сјеверноамеричког континента, Куран се цјепа и пали. Америка на души носи три председника муслиманских земаља у Азији и у Африци – Моамера ел Гадафија, Садама Хусеина и Абдулаха Салеха.

Башар ел Асад, Бен Али и Хосни Мубарак подсјетник су на амерички однос према муслиманима, против којих је Америка водила два озбиљна рата – онај против тероризма и Арапско прољеће, док се припремала за трећи и најважнији: против Ирана.

Амерички савезници на Западу, а посебно они у Израелу, одговорни су за смрт палестинских лидера, разарање Газ, насељавање Западне обале Јеврејима, окупацију Јерусалима и угрожавање Ал Аксе, као и убиство стотина хиљада палестинских цивила, жена и д‌јеце.

Амерички носачи авиона, британска морнарица и авијација, заједно са Французима, Канађанима и Аустралијанцима, силом гарантују историјско право Израела да врши геноцид над Палестинцима.

То није тема на друштвеним мрежама у Босни. Тема је посјета главног обавјештајца САД, директора ЦИА Вилијама Бернса.

У вријеме док је Путин склапао стратешки споразум са Азербејџаном и љубио Куран у Чеченији, муслимански балилук је широм отворио градске капије за америчког директора индустрије смрти, очекујући од њега једно – рјешавање питања Милорада Додика и Републике Српске.

Директор америчке Централне обавештајне агенције у Сарајеву се састао са Алмиром Џувом, шефом Обавештајно-безбједносне агенције – ОБА.

„Ријеч је о посјети која је договорена раније. Бернс је исказао подршку у сарадњи агенција, али и држави БиХ“, рекао је Џуво за Радио Слободна Европа.

У Сарајеву директор ЦИА се састао и са члановима Предсједништва БиХ и министром вањских послова БиХ Елмедином Конаковићем, па отпутовао за Београд а затим и у Приштину. Прича је дакле регионална, а не локална.

Поједини чаршијски медији тврдили су да је то „изненадна посјета БиХ“, наглашавајући да је у то вријеме у чаршији боравила делегација Националне гарде Мериленда, предвођена бригадним генералом Ејми Кремсе.

Ивана Страднер, савјетница у Фондацији за одбрану демократије из Вашингтона, на Иксу је прокоментарисала да је ова посета „врло добар знак јер је ситуација на Балкану врло напета“.

Шта је уистину посјетом заборављеној касаби желио да поручи први човјек америчке службе?

Забринутост? Тешко.

Бернс није забринут за Балкан а поготово за Босну, али у овом тренутку, поред ратова у Украјини и Гази, поред тензија у Пацифику и око Тајвана, његовој земљи не треба нови рат на Балкану. Истовремено, Американце брине Иран, који, будући снажно позициониран у Босни, може да нападне америчке интересе, дипломатију и војно особље у БиХ ако буде требало. Тачније, ако САД, Велика Британија и Француска са Израелом нападну постројења за обогаћивање уранијума или Техеран, Иран ће узвратити у БиХ, гдје западни чиновници не виде даље од рушења Републике Српске. Иран је способан да у БиХ узврати терористичким акцијама и уз помоћ сунитског и вехабијског покрета разори западне мете у Сарајеву.

Ако одлучи да то учини – тако ће бити.

Да ли је Џуво обавјестио Бернса да ствари за САД у Босни стоје врло лоше, или се задржао на опањкавању Додика? Сви су изгледи да је ово друго у питању.