ЕКСПЕРТ за тероризам и безбедност Џевад Галијашевић рекао је Српском Радио Чикагу да је срамота што сада председник Хрватске, Зоран Милановић, више подржава Републику Српске од председника Србије.
Питање: Шта мислите о иницијативи Отворени Балкан, чији је самит одржан у недељу на Охриду? Како коментаришете да је том самиту присустовао и син Џорџа Сороша, Александер Сорош?
– Па, то је то! Србија је прихватила ту игру поново. Није извукла поуку из краја рата 1918. Она жртвује своје потенцијале због партнера који су јој прије три дана затворили небо.
Не можете правити Отворени Балкан са Црном Гором и Сјеверном Македонијом које су вам затвориле небо и које уништавају идентитет српског народа на своме територију.
Слушате ли шта говоре Абазовић и Кривокапић? Власт у Црној Гори је шовинистичка, дубоко антисрпска!
Како било који предсједник Србије може правити Отворени Балкан са таквим политикама?
Јер, шта је Отворени Балкан? Јел то нешто без политике? Шта он значи? Он значи: укинућемо вам царине и компензирати то што нећете никада ући у ЕУ, а ви ћете за узврат жртвовати Србе из Црне Горе да их ми монтенегришемо, даћете и Србе из БиХ онако како су дати Срби из Хрватске и на крају ћете предати Косово.
Извините, али, да ли неко чита медије у Србији? Када је последњи пут у њима – било да су блиски Александру Вучићу или опозицији – био на дневном реду неки стварни проблем Срба из Републике Српске и БиХ?
Људи ми овдје често кажу: знаш, Галијашевићу, ми често чујемо причу како ће Вучић издати, али он не издаје; већ дуго чујемо причу да ће издати, а он не издаје.
То је привид, то је лоша процјена, јер он издаје сваки дан – стварајући услове да се изгуби Косово. Бриселски спразум је био издаја – ЗСО није формирана као политичка заједница. Издаја је када дате државну границу Шиптарима да воде. Издаја је када им дате безбједност и одбрану. Вучић је, дакле, као миш грицкао државност и сувереност Србије на Косову стварајући услове у којима се он више ништа неће питати.
Онда ће рећи: ево, то је мимо нас!
Да! Ти си учинио да све буде мимо тебе – да се Србија никада не пита.
Ти си учинио све да се Србија не пита у Црној Гори јер су направљени договори са Милом Ђукановићем да се прави «Београд на води», а да се жртвују Срби у Црној Гори. Питајте Андрију Мандића и Кнежевића да ли се осјећају изиграни и они и Бечић јер су одбачене три српске странке док Црна Гора затвара небо над Србијом. Да ли разумију ситуацију у којој се налазе – изоловани?
Србија нема мора, а Албанија излази на два мора. Зато је Црна Гора стратешко питање изласка Србије у свијет, а Срби у Црној Гори су борци за ту стратешку дубину и стратешки значај Србије. Исто као што су Срби у Републици Српској борци за стратешку дубину Србије на западу. Шта је Србија без Срба у Црној Гори и без Републике Српске и Косова?
Отворени Балкан то не може компензирати и не може Сорош својом медијском империјом сакрити све што се ради око нас – жртвована је Република Српска.
Као да ми не разумијемо различите тонове који се чују. Република Српска чини све да сачува односе са Србијом и Александром Вучићем, а он се понаша као да га се то не тиче. И његови медији се понашају као да их се то питање не тиче.
Треба живјети овдје и видети како је Република Српска отписана из јавности Србије, из политичке улоге. Треба видјети како је Вучић легализовао Шмита. Довољно је било да он као предсједник државе потписнице Дејтонског споразума призна нелегалног високог представника – он је тиме признао све посљедице дјеловања тог нелегалног високог предстаника, па и ове посљедице које сада свједочимо – он мијења постојеће законе, он се мијеша у предстојеће изборе. Јесмо ли чули реакцију о томе? Нисмо.
Је ли Србија ишта рекла Бугарској, С. Македонији и Црној Гори поводом затварања неба? Није ништа!
Отворени Балкан је Србија на кољенима у којој ће једна каста бити подигнута на медијски пиједестал што ће гарантовати син Џорџа Сороша, а држава и народ ће бити унижени свакодневно.
То се ради свакодневно, тако да не заболи превише.
Крунише се и замазује тиме да ће направити Отворени Балкан у коме ћемо слободно ходати и ми и роба.
А која роба?
Ово су земље које биљеже вањско-трговинске дефиците у размјени са западним економијама. Зато је смијешно када Србија помене тридесет милијарди размјене са Њемачком, када Њемачка увезе у Србију 23 милијарде робе широке потрошње коју би Србија требало да развија на своме тлу. Па, не можеш из Њемачке увозити прехрану, болан, и довести из Њемачке Лидл да ти он продаје оно што српска економија може на најбољи и најздравији начин да ти да. Уништавати српску економију, давати субвенције страним фирмама и онда те субвенције бројати у инвестиције тих страних фирми – то су бесмислене ствари.
Али, ако је то цијена мира, очито је да је Србија сваку цијену спремна платити укључујући и понижење из Охрида. Сједите за истим столом са премијером Црне Горе, Албанцем, и не питате одакле вам право да нам затворите небо и ометате Србију у вођењу њених дипломатских активности’ које су требале потврдити телефонски споразум који су Путин и Вучић имали о цијени гаса на три године?
Дакле, нисам одушевљен и врло сам песимистичан око игре која се игра и преко Бундестага и преко Отвореног Балкана у коме је главни ментор син Џорџа Сороша.
Зар су заборавили да Сорошеви медији касапе српски народ и проглашавају га геноцидним од деведестих до данас? Сад су само стрјелицу и нишанске справе окренули од Београда ка Бањалуци и сада у Беогарду треба да сеире, уживају и кажу – добро је да не прозивају више нас – и нико не подузима ни једну дипломатску мијеру.
Практично, једино Русија има активну дипломатску улогу и предузима мјере поводом Републике Српске.
Републику Српску више подржава предсједник Хрватске него предсједник Србије – Зоран Милановић говори снажнијим гласом о правима Срба, у контексту права Хрвата за која се залаже, у погледу конститутивности, уставотворности и два ентитета, и три народа. Шта се то десило са овим свијетом ако предсједник Хрватске снажније подржава Републику Српску од предсједника Србије, јер је он ваљда заузет Отвореним Балканом кога отвара и затвара Сорош, млађи?
Питање: Много се ненормалних ствари дешава у свету и на Балкану, а нарочито у Србији, БиХ и Црној Гори. Просто, шта би рекао?
– Отписани смо! Запамтите шта сам рекао. Србија је отписала овај простор. Србија мора више. Сваки дан треба да говори о Републици Српској и да коментарише сваку незакониту одлуку незаконитог високог представника и не смије кокетирати са нацистичким копиланима који су нам послани мимо СБ УН да глуме ту функкцију.
Чујем у неформалним круговима да је Република Српска продана као Република Српска Крајина, да је отписана и да ће дављење да се настави док не укину смисао и значај овлаштења који Република Српска има, а већ је 25 година деградирана.
Понашамо се као да хиљаде људи није остало без хљеба, хиљаде послане у затворе, као да није било покушаја Британије да се Срби идентификују као геноцидан народ и да се Србија прогласи геноцидном – што је Русија спријечила ветом, а видите начин на који јој се одговара.
Доћи ће бољи дани, Русија ће се вратити на Балкан. Ко мисли да ће Европа заувијек бити ограђена од Русије и да ће се Русија заувијек бавити својим окружењем, тај није схватио процес.
Процес је ишао од 1905. када је разграђивано руско Царство, преко 1917. када су га бољшевици разбили и фрагментирали руску нацију и државу, што се наставило до 2000. Од доласка Путина креће нови процес који се одвија не само на пољу економије, међународног присуства, војно-техничких софистицираних система, већ ће САД респектовати моћ Русије да управља тим процесом и зато ће се са њом договорити.
Тада ћемо бити свјесни ко је у име Енглеске и Њемачке давио српски народ, и нас остале. Каква је разлика између политике Александра Вучића и Бакира Изетбеговића кад им је газда у Лондону и једним и другим. И Бакиром и Вучићем се управља из Лондона. Американци то подржавају, ту оперативну улогу коју она има на терену.
САД подржавају и Њемачку онда када она слиједи британску политику. Сада слиједи, али то ће се завршити.
А виде ли они у ком правцу процес иде? Нису видјели ни онда када су мислили да је Хитлер вјечан и да је вјечан Трећи Рајх. Нису видјели неизбјежност: да постоји Бог и да он неће дозволити пораз праведних.