Г. Мирјазан: Зашто западни аутори пишу о грађанском рату у САД

„Америка се ближи свом крају – и само је питање какав ће бити“.

Ово је цитат мишљења једног од многих западних аутора који управо сада састављају сценарије за кризу која би требало да уништи Сједињене Државе.

Како изгледају ти сценарији и који процеси, по мишљењу аналитичара, воде САД у смрт и колапс?

Једна од омиљених забава и бројних руских стручњака је предвиђање колапса Америке. Напредни суграђани су им се смејали и поручивали: „Нећете чекати“. Међутим, крајем 2010-их и почетком 2020-их, ова тачка гледишта је почела да се све више шири у иностранству, укључујући и Запад.

Аналитичари све чешће пишу да је Америка у најдубљој кризи и да „цртају“ сценарије њеног пропадања.

Слична уверења су се проширила и међу обичним становницима западних земаља. Јер, 2020. године 73 одсто Немаца је било уверено да су америчком политичком систему потребне велике промене или чак потпуна трансформација.

У Француској је проценат таквих био 64 одсто, а међу највернијим савезницима Сједињених Држава – Британцима – 62 одсто.

У самим Сједињеним Државама расположење је отприлике исто. Републиканци у Конгресу отворено саботирају демократску Белу кућу, а две трећине републиканских гласача тврде да су председнички избори 2020. намештени.

Поврх свега, ни демократе, ни републиканци, а чак ни спољни посматрачи, не виде прави излаз Сједињених Држава из понора унутрашње кризе. И, уместо смишљања излазних опција, цртају апокалиптичне прогнозе.

Канадски писац Стивен Марш објавио је књигу у којој прориче нови грађански рат у Сједињеним Државама.

„Америка се ближи свом крају – и само је питање какав ће бити“, сигуран је аутор. И он даје неколико сценарија:

„У малом месту, у руралном крају где становници мрзе савезну владу, америчка војска пуца да убије у сукобу са екстремно десничарским антивладиним патриотама.

У ресторанчићу брзе хране младић окреће пиштољ ка америчком председнику, који је ушао у ради пригодног фотографисања. Његов метак дели подељену земљу на жестоко супротстављене ожалошћене и слављенике.

У Њујорку, ураган потапа читаве квартове и преко ноћи претвара милионе људи у бескућнике. Овај ударац, након финансијског колапса и година катастрофалних суша, сваљује Америку у пропаст.“

Сваком озбиљном студенту Сједињених Држава ови сценарији не изгледају као чиста фантазија. „САД су гореле и раније. Вијетнамски рат, протести за грађанска права, убиство Џона Ф. Кенедија и Мартина Лутера Кинга, Вотергејт – све су то биле националне катастрофе. Али, никада раније се Сједињене Државе нису суочиле са институционалном кризом попут садашње“, наставља Марш.

Ниво поверења у Конгрес САД колеба се око 20 одсто – напросто зато што, како указује Марш, нема куда даље да пада.

Други канадски стручњак, Томас Хомер-Диксон, написао је подужи чланак на исту тему у којем је најавио колапс америчке демократије већ 2025. и успон десничарске диктатуре најкасније до 2030. године.

„Више од 40 година проучавам узроке рата, друштвених немира, револуција, етничких сукоба и геноцида. Скоро 20 година сам на челу Центра за студије мира и конфликата на Универзитету у Торонту. И сада, док гледам како се криза одвија у САД, видим знакове упозорења у политичкој и друштвеној арени“, каже он.

По његовим речима, десничарски коментатори у САД деценијама забијају клинове у пукотине поверења у политички систем и политичке институције, а потом по њима ударајући маљем“.

Хомер-Диксон указује да није реч само о десници:

„На делу је и ефекат мултипликације између дубоких мана Сједињених Држава и недавних промена у материјалним параметрима друштва јер се настављају стагнирање прихода средње класе, хронична економска несигурност и растућа неједнакост.

Хомер-Диксон тврди: „То је створило политичку поларизацију. Економске, расне и друштвене поделе у Америци створиле су идеолошки јаз између политичке деснице и левице… И једни и други верују да су улози егзистенцијални – да противник жели да уништи земљу коју воле. Умерени политички центар убрзано нестаје. И, о, да, становништво је наоружано до зуба, негде око 400 милиона цеви ватреног оружја у рукама цивила“.

Фарах Томазин, северноамеричка дописница аустралијског листа Сиднеј морнинг хералд, сматра да ће грађански рат изазвати „снаге америчке деснице“.

Она је уверена да у САД постоји „трампистичка завера“ и наводи:

„Пошто Трамп пре годину дана није успео да сруши америчку демократију, одлучио је да је узме у дуготрајну опсаду како би подривао изборне процесе широм земље. Само у децембру 2021. трамписти су поднели на усвајање 262 закона у 41 држави да би ометали изборни процес“.

Сасвим конкретно, траже забрану превременог гласања, гласања без провере докумената и пракса да неовлашћено лице на бирачко место донесе гласачки листић који је номинално попунила друга особа.

Поред тога, „Трамп и његови људи покушавају да присталице мита о превари на изборима 2020. доведу на утицајне функције“, пише Томазин. И тврди: „Ако такви кандидати буду изабрани – могли би да помогну у преобликовању резултата наредних председничких избора“.

Дакле, она сугерише да Америку 2024. чека нови раскол поводом резултата гласања на председничким изборима. Такође: да ће десница – ако поново изгуби – имати много више могућности за „пласирање приче о изборним преварама“.

У овом контексту је Томазин могла подсетити своје читаоце да је, према анкетама, после пораза Трампа 2020. године безмало 40 одсто његових гласача мишљења да је време да њихова држава „напусти овакве САД“.

Праву тему развија и други аутор Сиднеј морнинг хералд, аустралијски политиколог и историчар Ема Шортис.

Она пише: „Десничарски медији настављају да шире велике лажи о изборима 2020., а велике реформе које су толико потребне за јачање америчке демократије… или су заустављене или су потпуно скинуте са дневног реда“.

Услед тога, према њеним речима, америчка демократија може да се уруши, а на место ових који сада владају да дођу људи са много радикалнијом агендом. Опасном и за америчке савезнике, укључујући и Аустралију.

„Шта ће се догодити са нама, са другим народима, ако дође до колапса америчке демократије и ако заједничке аустралијско-америчке одбрамбене структуре буду у рукама такве нове владе? Можемо ли изаћи из тих структура? Хоће ли наша држава желети да се извуче из њих? Уосталом, какве ће бити последице америчких промена по нашу унутрашњу политику?“, пита се госпођа Шортис.

Међутим, не односе се сва апокалиптичка предвиђања на десничарску заверу.

Кристин Тејт у чланку написаном за Хил указује на економску позадину пада Сједињених Држава. Она најављује „економску рецесију и стагфлацију“ већ до краја 2022. године:

„Многи Американци нису спремни да издрже економску стагнацију. До краја 2020. безмало две трећине породица живеле су од плате до плате, а више од половине је имало уштеђевину довољну за мање од три месеца. Четвртина нема никакву уштеђевину!“

Према Финтану О’Тулу, који је написао чланак за Атлантик, велики део америчке културе је већ спреман за грађански рат:

„За оне који су некада називани екстремном десницом, а сада их треба сматрати једноставно наоружаним крилом Републиканске партије, неизбежност грађанског рата је датост“.

По његовом мишљењу, Америка је поларизована не само политички, већ и економски и културно:

„Чак је и одговор на глобалну пандемију постао зона фракционог ратовања. Функционисање федералне владе даје мањини могућност да узнемирава и гуши већину. Велики део америчког медијског дискурса је токсичан, а половина двопартијског система је ушла у постдемократску фазу. САД су међу развијеним нацијама јединствене по томе што њихов систем дозвољава постојање неколико стотина приватних армија опремљених војним оружјем“, пише аутор.

Хипотетички, све у САД могу разрешити дубоке реформе, али се амерички политички систем тешко препушта дубоким променама.

Тачније, не препушта им се без великог рата.

 

Аутор Геворг Мирзајан