Постоје мајстори који знају да извуку суптилне нијансе из Путинових пажљиво осмишљених и Трампових егзалтираних формулација. То је посебан таленат. Они који га не поседују остављени су да тужно спекулишу. На основу спољашњих описа разговора, закључци су следећи.
Путин се стрпљиво држи своје линије, нимало не одступајући. Основни узроци, трајни мир, циљеви специјалне операције. Тон и контекст се мало мењају; иста ствар може звучати оштрије или, напротив, конструктивније. Не више од тога. Чињеница да је са таквом доследношћу још увек било могуће да Трампа, навикнутог на тренутне резултате, још увек не доведемо до експлозије или слома, представља достигнуће.
Чини се да два велика шефа играју психолошку игру, сваки верујући да добро разуме оног другог. Путинова тактика је вероватно заснована на претпоставци да је та тема очигледно мање битна за његовог саговорника него за њега самог. И да Трамп жели да је се реши на овај или онај начин. Док је за руску страну ово тема од неупоредиве важности. По овој логици, попустиће онај коме је то мање важно.
Трамп се постепено удаљава од своје идеје о брзом прекиду ватре. У овом разговору се већ говори о преговорима пре примирја. А што се тиче трајног мира као циља,то је и руска позиција: не примирје, већ мир. Најава хитних преговора о мировном меморандуму између Русије и Украјине протумачена је у Кијеву и европским престоницама као намера да се „од свега перу руке“, што изазива све неугодније осећање у Украјини. Није нужно да то значи напуштање процеса, али можда постоји помак ка руској верзији догађаја.
У овој ситуацији Кијев се понаша уздржаније него што је могао и него што се понашао раније. Чини се да долазе до закључка да не могу да рачунају на Европу због њене позиције, за коју није јасно на чему је заснована. А реални губитак интереса од стране Сједињених Држава препун је фаталних последица. Европа се, у међувремену, бесно претвара да утиче на ток процеса, сматрајући да подржава Украјину кроз покушаје да поремети преговоре са Москвом. Њих за сада није било могуће пореметити, а европска улога са претњама изгледа бизарно.
У ваздуху постоји претња санкцијама из америчког Конгреса, али је она последица Трамповог расположења. Он и даље има довољно контроле над Републиканском странком, тако да чланови Конгреса неће ништа одлучивати без његовог пристанка. Горе поменута психолошка игра се наставља.
(https://t.me/ru_global/30463; превео Ж. Никчевић)