Филип Родић: Умеће сагињања

Самоувереност је награда која се додељује осредњем, рекао је један од најчувенијих критичара уметности, документариста и писац Роберт Хјуз. Са оваквом карактеристичном самоувереношћу осредњег често наступа глумац, који током 55 година каријере никада није добио главну улогу, а камоли неку награду. Самоуверени Чедомир Петровић у најновијој колумни покушава да председнику Србије, а самим тим и читавом српском народу покушава да напише отворено писмо у којем ће му с небеских висина на којима верује да се налази „храбро“ сасути у лице све оно што мисли о њему, а то је углавном лоше. Много лоше.

Потврђујући Наполеонов закључак да „када мали људи покушају велика дела, они их увек на концу сведу на ниво сопствене осредњости“, Петровић је написао текст заснован на личним утисцима, по свему судећи лишених чињеничне основе, али поткованих стереотипима и догмама једине натпросечне особине коју поседује – аутошовинизма. Заблистао је већ у првој реченици говорећи о „два спорадична напада у Хрватској, на Србе“ чиме Вучић „правда“ егзодус Срба. Ради се о мудрости које би се и просечан медиокритет постидео. Вучић није правдао српски егзодус из Хрватске, јер се то не може оправдати. Ово „неоправдиво“ упорно правдају управо хрватске власти. Петровић „спорадичним“ сматра нападе на Србе иако их је према подацима СНВ у Хрватској само током прошле године било 381 – више од једног дневно. Високофреквентна спорадичност, рекло би се.

Оспоравајући угроженост Срба у „хрватској демокрацији“ осредњи глумац и још осредњији колумниста доказује да су Срби извршили агресију на Хрватску само „из разлога освете и пљачке, а никако из бриге за српски народ“ и ко је стварни злочинац поткрепљује чињеницом да „ниједан хрватски војник није ушао на територију Србије“. Па ни ’41. није, па су неспорно починили ужасне злочине и агресију. Да ли ће признати да су НАТО и Албанија били агресори 1999. године пошто ниједан српски војник није прешао границу ниједне од њихових држава? Да ли би, у том случају, Петровић признао да Србија мора да спроведе „Олују“ на Космету?

Од трабуњања о претходним ратовима која су опште место преписано из „правила службе“ случајних Срба много је опаснија амбиција о стварању „нових Срба“, пошто ови садашњи ништа не ваљају. Опасна зато што се знамо неке претходне покушаје преваспитавања народа. Поменимо само Пола Пота. „Нови српски човек и жена морају бити образовани, да науче културу понашања на јавним местима, на послу, у превозу, у породици. Да мушкарци поштују жене и жене мушкарце, да воле своју децу и да им никада не нанесу никакву бол, да науче како се одржава лична хигијена, да науче да изван Србије има и других земаља (…) да морамо да научимо да се сагињемо да би могли да се исправимо“ И још много тога што би нас чинило људима“, пише. За почетак Срби нису људи, то тек треба да постану преваспитавањем које би спровели Петровић и његови саучесници.

Петровић ове закључке о Србима није донео на основу конкретних података, истраживања. Донео их је на основу стереотипа које је изградио у својој глави и то га чини базичним расистом, тј. ауторасистом. Да би превазишао проблем са сопственом просечношћу, морао је Србе учинити потпросечним. Тешко је проценити образованост једног народа, али чињеница да су Срби 17. на свету по знању енглеског језика према истраживању шведске организације „Образовање на првом месту“. Испред Француске, или Италије. Лична хигијена? Према истраживању „Галупа“ из 2015. Срби су четврти у Европи по прању руку са резултатом 83 посто. Испред свих западноевропских држава, пре свега најпрљавије Холандије која има резултат 50 одсто. Путовања? Према истраживању „Мастеркарда“ 73,3 одсто грађана Србије путује у иностранство, док према „Еуробарометру“ тај проценат код Француза износи 21, а код Италијана 16 одсто. Поштовање жена? У Србији је по Заводу за статистику 2013. било 185 силовања (2,6 на 100.000 становника). У Шведској 69 на 100.000, а у Немачкој девет . Фемицид? И ту је Србија пристојно позиционирана – 2015. убијено је 35 жена, што је 0,5 на 100.000 становника (Жене против насиља). У Швајцарској 0,51, Немачкој 0,53, Чешкој 0,71, а Литванији чак 0,89 (Европска мрежа новинарских података).

А сагињање? То би требало да нас учини људима? Петровић се вероватно, јер то наводи као једну од врхунских вредности, безброј пута у животу сагнуо, клекнуо, чучнуо и слично. Да ли се после тога исправио? Процените сами, а процените и колико то њега чини човеком, а Леониду, на пример, људским шкартом.

 

Аутор Филип Родић

 

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

 

Извор Вечерње новости, 01. септембар 2019.