ФИЛИП РОДИЋ: Силовање Србије

Јесте ли чули за Данијела Кон-Бендита? Овај француско-немачки политичар, као један од организатора демонстрација у Паризу 1968. имао је надимак Црвени Дени, а касније је постао утицајан леволиберални политичар, вишедеценијски посланик у Европском парламенту, где је чак био копредседник парламентарне коалиције Зелених и Европске слободарске алијансе, икона је модерне европске либералне левице и свакако један од најактивнијих посланика, добитник многих почасти и награда.

Тај Црвени Дени написао је у својој аутобиографској књизи „Велики базар” из 1975: „Знате, дечја сексуалност је фантастична ствар. Морате бити искрени и поштени. Са веома малом децом, то није исто као са оном старом од четири до шест година. Када мала, петогодишња девојчица почне да се свлачи, то је фантастично, јер је игра. То је невероватно еротична игра.”

Фамилија гранде

То није ни инцидент у животу „Црвеног Денија”, нити је он као такав изузетак у својој партији. По писању „Шпигла” (Педофилске везе прогањају Зелену партију, 13. мај 2013), „ниједна политичка група у Немачкој није промовисала интересе мушкараца с педофилским тенденцијама тако упорно као еколошка партија”. „Током средине осамдесетих она је практично служила као парламентарно крило педофилског покрета”, додаје „Шпигл”.

Ви можда и нисте чули за Кон-Бендита, нити морате. Али неко ко је ванредни професор социологије и декларисани левичар попут већ ноторног Алексеја Кишјухаса свакако је морао, или би се, макар, то од њега очекивало. Он, међутим, сексуално злостављање у интервјуу за „Истиномер” везује искључиво за „један генерално патријархални, конзервативни, националистички и клеронационалистички модел присутан у нашем друштву”. У томе му помаже и тај самозвани „Истиномер” уплићући Српску православну цркву у причу о силовањима већ у другом питању. Иначе, то су они што их је „Фејсбук” задужио да проверавају истинитост чињеница изнетих на тој мрежи, што је модеран израз за цензуру.

Истина, Кон-Бендит никада није осуђен, али опште је познато, што се и сада истиче с посебним жаром, да жртве таквих злочина најчешће ћуте. Посебно када је злостављач особа на високом положају, а Црвени Дени то свакако јесте. Већ деценијама. Једна од жртава злостављања у кругу његових блиских пријатеља је Камиј Кушнер, кћерка Бернара Кушнера, чувеног „хуманитарца”, бившег министра спољних послова Француске и шефа Мисије УН на Косову. Камиј је управо објавила књигу „Фамилија гранде” у којој описује своју и голготу свог брата у круговима, како их она назива, „левичарске буржоазије” коју је предводио њен очух Оливије Дијамел, човек за којег каже да је „архитекта” те буржоазије, кружока којем припада и Кон-Бендит.

Јесте ли чули за Марка Дитруа? Ради се о белгијском серијском убици и силоватељу чија су злодела потресала белгијско друштво деведесетих година прошлог века и у првој деценији овог. Гнев народа Белгије није толико био изазван суровошћу његових злочина, колико чињеницом да се током распетљавања те афере сазнало да је дошло до заташкавања организованих, вероватно и наређених с највиших нивоа белгијске државе и сумњи у умешаност важних државних функционера које нису заобишле ни краљевску породицу.

Од Вајнстина до Епстина

Довољно је рећи да је чак једанаест сведока у овој афери изгубило живот на чудан начин, што је више и од броја сведока који су се „самоубили” у оквиру процеса против Рамуша Харадинаја пред Хашким трибуналом. Да је за њега чуо чувени српски редитељ Срђан Драгојевић, вероватно не би мислио да је српско друштво то које читаво почива на матрици силовања.

Јесте ли чули за Харвија Вајнстина? Вајнстин је утицајни холивудски продуцент оптужен за сексуално злостављање многих глумица укључујући и Кејт Бланчет, Селму Хајек и Гвинет Палтроу. Укупно њих стотину и шест. Вајнстин није ишао у цркву и није изговарао Оче наш.

Ишао је у синагогу и изговарао Арвит, јер је Јеврејин. Да је за њега чула истраживачка новинарка Бранкица Станковић, вероватно не би са оптужбама за силовање спрам Мирослава Алексића одмах повезала чињеницу да је у његовој школи на почетку часова изговаран Оче наш, инсинуирајући да је он силовао јер је православац, да су православци силоватељи, или шта већ. Је ли Вајнстин силовао јер је Јеврејин и јесу ли Јевреји силоватељи? Наравно да не. И не верујем да би и њој самој пало на памет да на тај начин у такву везу с таквим злочином доводи Јевреје. Али може православце.

Јесу ли сви ови побројани чули за Џефрија Епстина, човека који се убио из заседе у затвору где се нашао под оптужбом за сексуално злостављање и педофилију? Знају ли шта бисмо све могли да чујемо о западној елити да је поживео да сведочи? Од Била Клинтона и Доналда Трампа, преко Мајкла Блумберга, Руперта Мердока до принца Ендруа? Па које онда друштво почива на матрици силовања? Јесу ли ово све клеронационалисти и патријархални конзервативци? Нису. У америчке афере „Пица гејт” и „Лолита експрес” умешани су готово искључиво представници либералног естаблишмента (Трамп је у то време био демократа).

Јесу ли, кад смо код свега овога, у крајњој линији сви поменути и они које због простора нисам могао да именујем, и појединци и медији, чули за пресумпцију невиности, осим када се ради о неком њима политички блиском? Ни Алексића не би требало овако намах да проглашавају за звер, а камоли СПЦ, Србију, српски народ. Не браним осумњиченог силоватеља, нити ћу икада. Браним жртву силовања, а у овом случају је то постала Србија.