ФИЛИП РОДИЋ: Ма нема шансе!

САМО код нас имамо у државном врху на важним функцијама људе који познају многе уличне батинаше, припаднике екстремне деснице.
То је проблем. Нема шансе да председник Француске познаје хулигана уличног. Нема шансе да ДЖо Бајден има неке везе са Кју-клукс-кланом, никакве. Нема шансе да Ангела Меркел познаје наци-скинсе из Дрездена, а код нас државни врх их лично познаје – изјавио је за НИН најновијемученик другосрбијански Дашко Милиновић.

Уз све дужно поштовање његовој жртви положеној на олтару онога што замишља да је „антифашистичка борба“, нисам могао да се не запитам да ли је Милиновић, поред тога што је изванредно неинформисан о стварима о којим претендује да суди, једна од најмалерознијих звезда на плаветном небу друге Србије, или је бесконачно покварени пајац. Тези да је много малерозан наруку иде чињеница да су сва три примера која је навео под „нема шансе“ истински бисери и можда најспорнији на светској политичкој сцени управо у доменима које је изнео, те да баш „има (много) шансе“ да су одговорни за „преступе“ од којих их брани. Колико несреће треба привући на себе да све три гране за које се ухватиш буду до сржи труле? У случају да није толики несрећник, може се претпоставити да је толики покварењак, јер би то значило да је намерно својим колегама из НИН-а, а онда посредно и онима из агенције Бета, дневника „Данас“, телевизије Н1, „увалио коску“ на коју су се они примили и показали своју површност у извештавању и склоност да се флоскуле послате у етар из аутошовинистичког обора прихватају здраво за готово.

ЕМАНУЕЛ Макрон, иако тако делује на први поглед, није се целог живота држао само скута своје учитељице него воли да се фотографише и док се грли, љуби и дружи с најдубљим талогом француског друштва, као што је, на пример, учинио 2018. приликом посете Сен Мартену, фотографишући се с двојицом делинквената од којих је један хапшен због пљачке. Много више од тога је у игри када се ради о Макрону. НЈегов дугогодишњи шеф обезбеђења Александар Бенала је, поред тога што је у више наврата витлао пиштољем по париским кафеима и ресторанима, што је од Макрона добио неоправдане повластице, оптужен да је неовлашћено учествовао у пребијању и хапшењу приликом првомајских демонстрација 2018. Ова афера је код француске опозиције изазвала страховање од формирања „паралелне полиције“ под контролом председника. Бенала је оптужен и да је по избијању ове афере (која још није добила судски епилог) и по званичном отпуштању из Јелисејске палате учествовао у малверзацијама с дипломатским пасошима.

У случају да није несрећник, да се претпоставити да је покварењак
ИМА шансе и да је ДЖо Бајден повезан с Кју-клукс-кланом. ДЖо Бајден не само да се као сенатор противио законодавству које је требало да води ка даљем укидању расне сегрегације у САД, него је био и близак сарадник и пријатељ са сенатором из Западне Вирџиније Робертом Бирдом, који је у младости био високорангирани члан и активиста Клана, а потом се као демократски сенатор жестоко супротстављао усвајању закона о грађанским правима. У ствари, у Сенат је 1958. године и ушао на крилима борбе против укидања сегрегације и грађанских права црнаца за која се тада залагао његов ривал из редова републиканаца Чепмен Реверкомб. Данас је то тешко замисливо и код нас мало познато, али управо је америчка Демократска странка била „легло“ Клана, а не Републиканска партија.

Милиновић би, да је разуман, Бога хвалио што живи у Србији

МОЖДА их не воли, али Ангела Меркел познаје немачке неонацисте, односно „наци-скинсе“. Нисам сигуран за оне из Дрездена, али јесам за оне из Ростока и Магдебурга. Она се с неонацистима пре свега доводи у везу због фотографије са „скинсима“ из Ростока снимљене 1992. године. Фотографија је снимљена 31. августа, девет дана након избијања жестоких тродневних расних немира у том граду и не би требало да буде спорна, јер је она тада тамо боравила као министарка за жене и омладину и покушавала да смири страсти. Постоји, међутим, основана сумња у немачкој јавности да су власти из неког разлога својом инерцијом и благонаклоношћу омогућиле тродневно дивљање десних екстремиста. Тако су, макар, својевремено писали и немачки „Шпигл“, и британски „Индипендент“. Много спорнија од тога је, међутим, серија фотографија из 1993. на којим се она и њена колегиница Сабина Лојтојсер-Шнаренбергер у жовијалној атмосфери друже с „омладином“ из магдебуршког клуба „Алексис Киви“ међу којима су и неки који су недуго пре тога учествовали у убиству 23-годишњег панкера Торстена Лампрехта. Да ствар буде гора, на неким од тих фотографија се јасно види како поједини „омладинци“ високо дижу десну руку у знак поздрава некадашњем немачком фиреру.

И он и његови нападачи доказ су да су људи без савести
ДА је разуман, Дашко Милиновић би Бога хвалио што живи у Србији, земљи у којој када га нападну екстремни малоумници, може да прође са само лакшим телесним повредама и што су одговорни за напад промптно ухапшени. Шта би било да је имао посла с Беналом, Кју-клукс-кланом или немачким неонацистима? Дашко, међутим, није разуман, а није ништа мирољубивији од горепобројаних екстремиста, о чему сведоче његови твитови у којима позива на рушење цркава и изражава жељу да пуца у политичке неистомишљенике. Због тога се намеће мишљење да је једина разлика између њега и будала које су га напале у томе што су они за физички напад смогли храбрости, а он се још куражи. И он, и његови нападачи, и Макрон, Бајден и Меркелова доказ су да и код нас, као и у свету, постоје људи којима недостају савест и разум да би се могли назвати Човеком.