Филип Родић: Ко је видео ветар?

Ko je video vetar? Nisi ni ti, a nisam ni ja, ali kada se povijaju krošnje drveća, vetar prolazi tu – reči su poeme iz 19. veka britanske pesnikinje Kristine Roseti. Kada sam prvi put pročitao ovu pesmu, u njoj sam video alegoriju za Boga – ni Gagarin ga nije video kada se „popeo“ na nebo, ali njegovo prisustvo se oseća. Samo je pitanje da li želimo to da prihvatimo ili ne.

Ovaj put, međutim, na pesmu „Ko je video vetar“ podsetila su me dešavanja na političkoj sceni SAD. Ne želim sad da, poput mađarskog premijera Viktora Orbana, čudu koje je Trampa spaslo smrti pridajem neki mesijanski značaj i tvrdim da je metafizički „vetar“ skrenuo metak ispaljen na njega za tih nekoliko centimetara neophodnih da se izbegne fatalni ishod. „Nadam se da dragi Bog ima plan sa predsednikom (Trampom), jer šta je drugo mogao planirati u ovom vremenu rata, osim nekog ko bi doneo mir“, rekao je Orban u jednom intervjuu nakon atentata. Ne, mene je sada na pesmu asocirala druga stvar – činjenica da se kada on duva, mnoge krošnje povijaju i stvari okreću u pravcu u koje duva.

Već smo posle one tragikomične predsedničke debate od 27. juna videli tektonske poremećaje u demokratskom taboru. Došlo je do prave navale onih koji su odbili da poveruju da je nesnađenost američkog predsednika posledica loše prospavane noći i počeli da upozoravaju da on, siromah, stvarno više nije funkcionalan. Tužnije od Bajdenovog stanja je to što je većina njih do 26. juna tvrdila da je Bajden zapravo briljantni um, vispreni starac koji tačno zna šta radi, samo da se dobro naspava, a da su svi oni snimci američkog predsednika u nezavidnim situacijama samo „jeftini falsifikati“ (cheap fakes) neprijatelja američke demokratije. Donatori, koji su ranije izdvajali milione, počeli su da uslovljavaju podršku Demokratskoj stranci izborom drugog kandidata, uticajni glumci, koji su mu svojom popularnošću dizali rejting, počeli su da ga pozivaju da ode u penziju, kongresmeni koji su ga na sva usta hvalili sada tvrde da ih njegov ostanak u predizbornoj trci vodi u propast. Dojučerašnji saveznici formirali su neformalni „klub za neizbor“ Džozefa Bajdena.

Ova promena, iako vrlo rečita, nije toliko neočekivana. Radi se o unutarstranačkom previranju. Borbi donatora za isplativost svoje investicije u predsednika, glumaca za očuvanje aure velikih ljudi, kongresmena za očuvanje fotelje, ali nema „ideološkog“ preloma. Sve ostaje u porodici, samo što je Bajdenova porodica malo u opasnosti.

Ozbiljna dešavanja zbivaju se izvan užeg kruga demokratskih pristalica, onih koji su bili tu, ali više iz senke ubirali plodove koje im je demokratski establišment nudio. Radi se o ljudima koji su zaista videli vetar, to jest osetili promenu njegovog pravca i odlučili da se pod hitno prilagode. Prvi su biznismeni iz Silicijumske doline. Ova poslovna kasta je tradicionalno bila naklonjena progresivnoj „ideologiji“ Demokratske stranke, ali sada počinje da podržava Trampa. Na primer, milijarderi Mark Andersen i Ben Horovic, šefovi investicione firme „Andersen Horovic“. Njih dvojica su posle atentata shvatili da je „za male tehnološke firme Donald Tramp zapravo pravi izbor“. Uz Trampa je sada i tvorac „Java skripta“ Logan Mekejn. Veći od njih je Vilijam Bil Ekman, milijarder koji je zbog načina na koji je povezivao poslovanje i političko delovanje stekao epitet „investitora-aktiviste“. Istina je da je Ekman od podrške Bajdenu odustao još u aprilu, zbog njegove „slabe“ podrške Izraelu, ali nije izlazio iz demokratskog kampa svoje najbolje želje preusmerivši na Dina Filipsa, koji je na unutarstranačkim izborima Demokratske stranke osvojio drugo mesto – glasove su mu dala četiri delegata (Bajden je osvojio 3.905). Ekman je 14. jula zvanično objavio da podržava Trampa i da je odluku doneo „pažljivo, racionalno i oslanjajući se na empirijske podatke“.

Usklađivanje s vetrom počeo je ovih dana i Mark Zakerberg, vlasnik „Fejsbuka“. Prvo se borio protiv uticaja koji Tramp može da ostvari preko njegove društvene mreže. „Fejsbuk“ jeste bio jedna od glavnih Trampovih propagandnih alatki tokom kampanja i 2016, i 2020, a tu je bila i ona nedovoljno razjašnjena afera „Kembridž analitika“, ali je onda 2021. odlučio da „banuje“ tada još aktuelnog predsednika države. Zakerberg i njegovi sada su (12. jula), međutim, procenili da je došlo vreme da se ukinu sve restrikcije za Trampa na „Fejsbuku“ i sestrinskom „Instagramu“. Još više od toga, Zakerberg je počeo javno i ne baš delikatno da hvali Trampa. „Donald Tramp koji se pridiže nakon pucnja i podiže svoju pesnicu u vazduh, sa američkom zastavom u pozadini, jedna je od najžešćih stvari koje sam video u životu“, rekao je Zakerberg posle atentata. Interesantno je, međutim, da su svi ovi potezi povučeni ubrzo pošto je Tramp 9. jula otvoreno pripretio Zakerbergu i sličnima da će ih, po dolasku na vlast, strpati u zatvor: „Sve što mogu reći je da ću, ako budem izabran za predsednika, progoniti izborne prevarante na do sada neviđen način i svi će biti poslati na duge zatvorske kazne. Već znamo ko ste – ne činite to. Zakerbaksi, budite oprezni!“

I na kraju, najslađe, makar iz naše, novinarske, perspektive – čak i mediji glavnog toka koji su do sada demonizovali Trampa i njemu bliske ljude počinju da menjaju ploču. Tako je, na primer, „Volstrit džornal“, posle sve pljuvačine i priče kako Taker Karlson nije pravi novinar nego propagandista (maligni), objavio afirmativan tekst o čoveku koji je morao biti oteran čak i s desničarskog medija glavnog toka iako je najgledaniji (u istoriji). Da li će se tome pridružiti i naši profesionalci koji istražuju „maligne nenovinare“?